Električna energija iz Srbije izvezena u Evropsku uniju nosi indikativni trošak od oko 78,37 evra/MWh po osnovu Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) kada se primenjuje nacionalni podrazumevani faktor emisija, što predstavlja pretnju da će biti poništena cenovna prednost koja je ranije podržavala prekograničnu prodaju.
Obračun je zasnovan na podrazumevanom faktoru za Srbiju od 1,041 tone CO₂ po MWh i ceni CBAM sertifikata od 75,28 evra po toni u drugom kvartalu.
Dobijeni trošak je znatno veći od mnogih istorijskih razlika u cenama između Srbije i susednih tržišta EU. U drugom kvartalu prosečna cena električne energije u Mađarskoj bila je oko 13 evra/MWh viša nego u Srbiji, što je znatno manje od impliciranog podrazumevanog CBAM troška.
To ne znači da svaki komercijalni tok iz Srbije automatski podrazumeva puni iznos. Uvoznici će svoje CBAM obaveze izmirivati kroz sistem usklađenosti EU, dok se ugovorna odgovornost za trošak može raspodeliti između proizvođača, trgovca i ovlašćenog deklaranta.
Međutim, podrazumevana vrednost određuje ekonomsku izloženost u slučajevima kada strane ne mogu da dokažu emisije specifične za postrojenje u skladu sa pravilima EU.
Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora mogu tražiti tretman na osnovu stvarnih emisija, čime bi ugrađene emisije potencijalno mogle biti svedene gotovo na nulu. Za to, međutim, nije dovoljno samo dokazati da je električna energija proizvedena u vetroelektrani, solarnoj elektrani ili hidroelektrani.
Lanac dokaza koji zahteva EU obuhvata odgovarajući fizički PPA, podatke o proizvodnji po satima, nominacije prekograničnog kapaciteta, dokumentaciju iz tranzitnih zemalja, dodeljene količine uvezene električne energije i nezavisnu verifikaciju. Svaki prijavljeni megavat-sat mora biti sledljiv do ovlašćenog CBAM deklaranta koji ga koristi u prijavi prema EU.
Operativni registar Garancija porekla u Srbiji može podržati nabavku električne energije iz obnovljivih izvora i sprečiti dvostruko računanje, ali sertifikati nisu zamena za dokaze o fizičkoj isporuci. Proizvođač koji zasebno prodaje Garanciju porekla od električne energije možda neće imati osnov da tvrdi da je povezana električna energija isporučena konkretnom deklarantu u EU.
Izloženost se takođe širi izvan direktnog izvoza. Srpski dobavljači koji snabdevaju proizvođače čelika, aluminijuma, đubriva i druge industrije sa visokim emisijama, čiji se proizvodi izvoze u EU, sve češće će se suočavati sa zahtevima kupaca i verifikatora za pouzdanim podacima o emisijama povezanim sa potrošnjom električne energije.
Neposredna komercijalna razlika verovatno će se formirati između proizvođača koji prodaju nediferenciranu električnu energiju iz Srbije uz primenu nacionalnog podrazumevanog faktora i postrojenja koja mogu da isporuče kontrolisan i verifikovan paket električne energije iz obnovljivih izvora.
Sa 78 evra/MWh, primena podrazumevane vrednosti nije samo nepovoljnija sa stanovišta izveštavanja. Ona može odlučiti da li je izvozna transakcija uopšte ekonomski održiva.
