Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji, Crnoj Gori i drugim tržištima Energetske zajednice sve su bliže potencijalno većem evropskom tržištu za ekološke atribute svoje električne energije. Predlog Evropske komisije objavljen 7. septembra 2026. godine podržao bi međusobno priznavanje garancija porekla između država članica EU i ugovornih strana Energetske zajednice, u skladu sa okvirom koji bude konačno usaglašen. Ova promena mogla bi povećati komercijalnu privlačnost PPA ugovora za obnovljivu energiju, ali ne bi pretvorila sertifikat u dokaz da uvoz električne energije ispunjava uslove CBAM-a.
Predlog stava Saveta EU, COM(2026) 464, odnosi se na odluku Ministarskog saveta Energetske zajednice planiranu za 30. novembar 2026. godine. Njegov cilj je stvaranje uslova za priznavanje odgovarajućih sertifikata za električnu energiju iz obnovljivih izvora izdatih u zemljama Energetske zajednice i EU. Zaključno sa 17. oktobrom 2026. godine, postupak je još bio u toku. Konačni uticaj na tržište zavisiće od usvajanja predloga, međusobne povezanosti registara, primene u nacionalnom zakonodavstvu, uslova prihvatljivosti i potražnje kupaca.
Za investitora u vetroelektrane u Srbiji ili proizvođača hidroenergije u Crnoj Gori, šire priznavanje moglo bi povećati mogućnosti prodaje atributa obnovljivog porekla odvojeno od same električne energije kupcima u EU koji žele verodostojno da dokumentuju korišćenje obnovljive električne energije. To bi moglo obezbediti dodatni izvor prihoda uz prodaju električne energije. Korporativnim kupcima koji posluju na više geografskih tržišta takođe bi moglo biti jednostavnije da nabavljaju i poništavaju priznate sertifikate u okviru svojih programa održivosti.
Međutim, ova ugovorna mogućnost ne predstavlja automatsku premiju. Investitor mora da utvrdi kome pripadaju garancije porekla (GoO) prema PPA ugovoru, da li se ekološki atributi prodaju zajedno sa fizičkom električnom energijom, koji registar izdaje i prenosi sertifikate i koja strana ima pravo da ih poništi. Sertifikati prodati jednom kupcu ne mogu istovremeno biti obećani drugom. Kreditori bi trebalo da analiziraju ova prava, jer dugoročni prihodi od sertifikata mogu imati vrednost, ali samo ako su izdavanje i vlasništvo pouzdano obezbeđeni, a pretpostavke o prodaji zasnovane na stvarnoj tržišnoj potražnji.
Najvažnije je da CBAM tretman električne energije ostaje zasebno pravno pitanje. Pravo na primenu stvarnih emisija prema pravilima CBAM-a za električnu energiju zahteva odgovarajući ugovorni lanac i lanac fizičke isporuke, proizvodnju koja ispunjava propisane uslove i nezavisnu verifikaciju. Sertifikat može poslužiti kao dodatna potvrda tvrdnje o obnovljivom poreklu u odgovarajućem kontekstu, ali ne dokazuje postojanje čvrste prekogranične nominacije, ispunjenost uslova u vezi sa zagušenjem mreže niti postojanje deklaranta koji uvozi električnu energiju u EU. Izjednačavanje ova dva sistema može dovesti do precenjivanja vrednosti izvoza koja proizlazi iz nižih emisija ugljenika.
Ova razlika utiče i na domaću industriju. Fabrika u Srbiji može kupiti priznate atribute obnovljive energije za potrebe korporativnog izveštavanja o korišćenju električne energije, ali njihov uticaj na CBAM emisije proizvoda koje izvozi zavisi od metodologije koja se primenjuje na konkretan sektor. Uloga električne energije u obračunu emisija za cement ili đubriva razlikuje se od njenog trenutnog tretmana u sektorima čelika i aluminijuma. Kompanije moraju dokumentovati svaku tvrdnju u skladu sa pravilima koja se na nju odnose.
Zato bi kvalitetno strukturiran PPA ugovor trebalo izričito da razdvoji prava koja se odnose na električnu energiju kao robu od prava na njene ekološke atribute. Jedan ugovorni prilog regulisao bi isporuku električne energije, cenu, merenje i balansiranje. Drugi bi obuhvatio izdavanje, prenos, poništavanje i stavljanje van važenja garancija porekla. Treći bi, kada je relevantno, definisao dokaznu dokumentaciju specifičnu za CBAM, uključujući proizvodnju, nominacije i verifikaciju. Ovakva ugovorna struktura sprečava dvostruko pripisivanje istih atributa i kupcima jasno pokazuje šta dobijaju za svaku izvršenu uplatu.
Za investicije u obnovljive izvore energije, međusobno priznavanje moglo bi proširiti mogućnosti ostvarivanja prihoda i podržati razvoj složenijih korporativnih PPA ugovora širom regiona. Dugoročna vrednost proizlaziće iz usklađivanja pouzdanosti sertifikata, fizičke trgovine električnom energijom i CBAM verifikacije, uz očuvanje njihove pravne odvojenosti. Priznatu garanciju porekla možda će biti lakše prodati, ali će svaki uvezeni MWh i dalje morati zasebno da dokaže svoj put od proizvodnje do uvoza.
