Cene električne energije za dan unapred u jugoistočnoj Evropi naglo su porasle 29. oktobra, pa su na većini tržišta premašile 300 €/MWh. Veća potražnja, slabija proizvodnja vetroelektrana i skupi energenti dodatno su zategli tržišni bilans uoči večernjeg vršnog opterećenja.
Na srpskom tržištu SEEPEX cena je porasla za 37,4 €/MWh u odnosu na prethodnu sesiju, na 330,04 €/MWh, nadmašivši cenu u Mađarskoj i većini susednih zemalja. U Crnoj Gori cena je skočila za 46,4 €/MWh, na 312,80 €/MWh, a u Severnoj Makedoniji za 41,1 €/MWh, na 325,80 €/MWh. Albanija je zabeležila najvišu prosečnu cenu u regionu, 366,85 €/MWh, uz rast od 64,8 €/MWh, dok su Rumunija i Bugarska dostigle 323,76 €/MWh, odnosno 320,13 €/MWh.
Rast je zahvatio veliki deo regiona, ali satne cene pokazuju da je glavni pritisak nastao uveče, a ne kroz ravnomerno poskupljenje tokom celog dana. Na SEEPEX-u je struja u vršnim satima u proseku koštala 369,7 €/MWh, dok je najviša satna cena dostigla 500 €/MWh u H18. Najniža cena iznosila je 205 €/MWh, što ukazuje na to da je tokom sesije bilo malo zaista jeftinih sati.
Najviše cene u večernjim satima
U Crnoj Gori je večernji rast bio još izraženiji. Osnovna cena na BELEN-u porasla je na 312,80 €/MWh, a cena u vršnim satima na 347,4 €/MWh. Najviša satna cena dostigla je 555,1 €/MWh u H18, u poređenju sa 400 €/MWh dan ranije.
Albanija je bila najizraženiji primer zategnutog tržišnog bilansa. Prosečna cena na ALPEX-u iznosila je 366,9 €/MWh, cena u vršnim satima dostigla je 392,2 €/MWh, a večernji maksimum bio je 600 €/MWh u H18.
Najviše cene u H18 u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji ukazuju na zajednički regionalni problem: bilans se znatno zateže kada solarna proizvodnja opada, dok potražnja u večernjim satima ostaje visoka.
Potražnja raste, proizvodnja vetra opada
Prosečna potrošnja u regionu prognozirana je na 34.054 MW, što je za 740 MW više nego prethodnog dana. Neto uvoz povećan je za 196 MW, na 3.886 MW. Proizvodnja solarnih elektrana trebalo je da bude veća za 360 MW, ali je proizvodnja vetroelektrana pala za 436 MW, smanjujući jedan od glavnih izvora fleksibilne obnovljive energije u kasnijem delu dana.
To objašnjava zašto dodatna solarna proizvodnja nije značajnije snizila dnevni prosek: veći deo fotonaponske proizvodnje stiže u satima kada je sistem relativno dobro snabdeven, dok manja proizvodnja vetroelektrana više utiče kada solarna proizvodnja opadne.
Grčka zadržala najnižu prosečnu cenu
Grčka je bila jasan izuzetak. Prosečna cena na HENEX-u iznosila je 238,80 €/MWh, gotovo 86 €/MWh manje nego u Mađarskoj i više od 91 €/MWh manje nego u Srbiji. Satna cena pala je na svega 32,3 €/MWh oko H10, a zatim porasla do maksimuma od 450 €/MWh u H18.
Takav profil pokazuje sve izraženiju cenovnu dinamiku tržišta sa velikim udelom solarne energije: struja je veoma jeftina oko sredine dana, a zatim naglo poskupljuje uveče. Zbog toga je dnevna cena u Grčkoj znatno niža nego na severu Balkana, iako se i tamo bilans zateže u večernjim satima.
Cene u srednjoj Evropi približile se regionu
Mađarska berza HUPX zabeležila je rast od 21,2 €/MWh, na 324,58 €/MWh, dok je cena u Nemačkoj porasla za čak 65,6 €/MWh, na 314,85 €/MWh. Razlika između Mađarske i Nemačke smanjena je na svega 9,73 €/MWh, odnosno za oko 44 €/MWh u jednoj sesiji.
Najviša satna cena u Nemačkoj dostigla je 559,6 €/MWh, a na HUPX-u 526,8 €/MWh; u oba slučaja maksimum je zabeležen tokom večernjeg rasta. Time je uglavnom nestala velika mađarska premija u odnosu na Nemačku, koja je obeležila prethodne sesije.
Rumunija i Bugarska trgovale su po cenama koje su bile svega 0,82 €/MWh, odnosno 4,45 €/MWh niže od HUPX-a. Srbija je, nasuprot tome, zadržala premiju od 5,46 €/MWh u odnosu na Mađarsku, što ukazuje na nešto zategnutiji bilans u Srbiji i zapadnom Balkanu uprkos rastu cena u srednjoj Evropi.
Italija je bila još jedan važan izvor jeftinije energije. Nacionalna cena električne energije za dan unapred iznosila je 278,47 €/MWh, oko 46 €/MWh manje nego u Mađarskoj i više od 34 €/MWh manje nego u Crnoj Gori. Neto dotok električne energije iz Italije u širi bilans JIE porastao je za 147 MW, na oko 593 MW, u skladu sa snažnim ekonomskim podsticajem za prenos jeftinije italijanske struje ka zategnutijim balkanskim tržištima.
Rast terminskih cena prati skuplje energente
Terminska kriva ukazuje na to da trgovci rast cena na dnevnom tržištu nisu posmatrali kao izolovan događaj. Mađarski proizvod za 45. nedelju poskupeo je za 8,5 €/MWh, na 315,50 €/MWh, a za 46. nedelju za 7,5 €/MWh, na 304,50 €/MWh. Novembarski ugovor porastao je za 13 €/MWh, na 295,50 €/MWh.
Rast cena električne energije pratio je i rast cena energenata i ugljenika. Gas na CEGH-u poskupeo je za 4,8 €/MWh, na 102,05 €/MWh, a cena emisionih jedinica EU porasla je na 89,1 €/t. Novembarski ugalj poskupeo je na 147,5 €/t.
Regionalna cenovna slika sve je izraženija: Grčka beleži niže cene tokom solarnih sati, Italija predstavlja jeftiniji izvor snabdevanja sa zapada, a Mađarska, Rumunija, Bugarska, Srbija i Severna Makedonija grupisale su se oko 320–330 €/MWh. Albanija može naglo da se izdvoji iznad ostatka regiona kada joj se bilans zategne.
Za Srbiju i Crnu Goru važniji signal je sve veća razlika između tržišnih uslova u podnevnim i večernjim satima. Električna energija postoji, ali nije uvek dostupna na pravom tržištu, preko odgovarajuće granice ili u satu kada je najpotrebnija. Upravo taj nesklad, a ne jednostavan nedostatak energije na godišnjem nivou, postaje glavni cenovni signal za trgovinu električnom energijom u jugoistočnoj Evropi.
