Sledeći investicioni ciklus u vetroenergiji Jugoistočne Evrope sve će se više vrednovati ne samo prema izgrađenoj snazi, već i prema tržišnoj vrednosti proizvedene električne energije. Taj pomak dolazi u trenutku ubrzanog širenja vetroenergije u Evropi. Region u taj rast ulazi sa značajnim neiskorišćenim potencijalom, ali i sa specifičnim tržišnim i mrežnim okolnostima.
U Evropi je u prvoj polovini 2026. instalirano 8,8 GW nove snage vetroelektrana, od čega je 74% bilo na kopnu. Ukupna instalirana snaga premašila je 311 GW, a WindEurope očekuje da će od 2026. do 2030. biti dodato još 148 GW. Jugoistočna Evropa i dalje raspolaže značajnim neiskorišćenim vetropotencijalom, uz relativno visoku volatilnost cena električne energije, snažnu sezonsku povezanost sa hidroenergetikom i rast prekogranične trgovine na više tržišta.
Od instalirane snage do tržišne vrednosti
Za prvu generaciju investicija u vetroelektrane ključna pitanja bila su da li je vetropotencijal dovoljan, da li je moguće priključenje na mrežu, kolika je očekivana godišnja proizvodnja i da li su tarifa ili PPA dovoljno visoki da podrže otplatu duga. Ta pitanja i dalje su neophodna, ali danas obuhvataju samo deo ekonomike projekta. Dodatna vetroelektrana neće nužno ostvariti istu ekonomsku vrednost kao postojeći projekti.
Vetroelektrana proizvodi električnu energiju u skladu sa vremenskim uslovima, a ne sa kretanjem potražnje. Zbog toga projekat može ostvariti najveću proizvodnju upravo kada i više susednih vetroelektrana proizvodi punom snagom. Ako su elektrane izložene istom meteorološkom sistemu, proizvodnja vetra u regionu može istovremeno da poraste i da obori veleprodajne cene.
Projekat tako može biti izložen posebnom obliku kanibalizacije obnovljivih izvora: godišnja proizvodnja ostvaruje prognozu, ali se pogoršava prosečna cena za proizvedene MWh. Zato je sve važnija ostvarena cena, odnosno cena koju proizvodnja postiže na tržištu. Analiza AleaSoft-a koja je pokrenula ovu seriju tekstova bavi se solarnom energijom, ali njen širi princip važi za promenljivu proizvodnju: prosečna tržišna cena nije dovoljna za procenu vrednosti elektrane, jer proizvodnju treba uporediti sa satnim cenama u periodima kada ona radi.
Prognoze, ostvarena cena i troškovi odstupanja
Kod vetroelektrana, međutim, vreme proizvodnje samo je jedan deo izazova. Prognoziranje je dodatni faktor, jer solarna proizvodnja ima relativno stabilan dnevni profil, iako oblačnost menja njen obim. Proizvodnja vetra može brzo da raste ili opada dok se vremenski sistemi kreću kroz region. Zbog toga su vetroelektrane izloženije odstupanjima između prijavljene proizvodnje i stvarne isporuke.
Ekonomika vetroelektrane zato zavisi od tri povezana faktora: količine proizvedene električne energije, njene vrednosti u satima proizvodnje i troška pokrivanja razlike između prognoze i stvarne proizvodnje. Mrežna geografija dodaje još jedan sloj procene. Vetropotencijal je često geografski koncentrisan, pa investitori ciljaju slične lokacije i mogu da zavise od istih prenosnih koridora.
Najbolja vetrovita lokacija zato može postati manje privlačna ako se više projekata nadmeće za ograničeni kapacitet mreže. Projekat sa nešto slabijim vetropotencijalom, ali boljom priključnom infrastrukturom i manje korelisanim profilom proizvodnje, može na kraju da obezbedi stabilnije prihode. Procena lokacije tako sve više obuhvata i tržišni profil i mogućnosti prenosa električne energije.
Mrežna ograničenja i regionalna diverzifikacija
Portfolio od deset vetroelektrana ne pruža automatski značajnu diverzifikaciju ako sve reaguju na isti vremenski sistem. Presudna nije samo geografska udaljenost, već meteorološka korelacija proizvodnje. Portfolio koji obuhvata različite vetrovne režime može imati ujednačeniji zbirni profil i potencijalno niže troškove balansiranja od većeg portfolija koncentrisanog u jednom vetrovnom koridoru.
Prekogranična tržišta dodatno povećavaju značaj korelacije. Snažan vetar u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Srbiji ili susednim tržištima srednje Evrope može istovremeno da promeni regionalne tokove električne energije i cene. Interkonektori mogu da omoguće izvoz viška električne energije, ali zagušenja mogu i da izoluju određeno područje upravo kada je proizvodnja najveća.
Finansijska održivost vetroelektrane zato sve više zavisi od kombinacije kvaliteta resursa, tržišnog profila i položaja u mreži. Izloženost vetra razlikuje se od izazova solarne energije: kanibalizacija solarne proizvodnje snažno je povezana sa predvidivom koncentracijom proizvodnje oko podneva, dok je vetroproizvodnja neizvesnija. Neki periodi jakog vetra mogu se poklopiti sa vrednom zimskom potražnjom i visokim cenama električne energije, a drugi sa široko rasprostranjenim regionalnim viškom ponude.
Procena projekata i dalji rast
Vetroenergija može ekonomski da dopunjuje solarnu proizvodnju, ali i dalje nosi sopstveni rizik ostvarene cene. To treba da odražava i naredna generacija dubinskih analiza projekata. Kreditori će i dalje tražiti prognoze proizvodnje P50 i P90, pretpostavke o raspoloživosti turbina i studije priključenja na mrežu, ali te podatke sve više treba povezivati sa satnim tržišnim scenarijima, regionalnom korelacijom vetra i troškovima balansiranja.
Cilj više nije samo da se utvrdi koliko električne energije turbine mogu da proizvedu, već i koliku ekonomsku vrednost projekat može da zadrži od te proizvodnje. Najnovija prognoza WindEurope ukazuje da Evropa ostaje na putu znatnog širenja vetroenergije, ali istovremeno izdvaja prenosne mreže i izdavanje dozvola kao glavna ograničenja daljeg rasta.
Za Jugoistočnu Evropu to predstavlja i priliku i upozorenje. Vetroenergija ostaje jedna od najjačih mogućnosti regiona za povećanje domaće proizvodnje, smanjenje izloženosti troškovima goriva i dopunu solarne i hidroenergije. Tržište investicija, međutim, sve više prevazilazi samu snagu izraženu u MW, a veću vrednost dobijaju projekti čiji proizvodni profil, položaj u mreži i komercijalna struktura čuvaju vrednost MWh iza tih megavata.
