Razvoj vetroelektrana na moru mogao bi da smanji proizvodnju električne energije iz gasa u Grčkoj za 30% i snizi ukupne troškove rada elektroenergetskog sistema.
Studija koju su sproveli Hellenic Hydrocarbons and Energy Resources Management Company i konsultantska kuća Exergia pokazuje da bi vetroelektrane na moru mogle da prepolove godišnje operativne troškove i smanje ograničavanje proizvodnje iz obnovljivih izvora do četiri puta u odnosu na alternativne scenarije razvoja.
Analiza je uporedila grčki cilj od 3,9 GW vetroelektrana na moru sa scenarijima koji se više oslanjaju na solarnu energiju i vetroelektrane na kopnu. Jedna alternativa predviđa dodatnih 6,8 GW solarnih elektrana i 2,2 GW vetroelektrana na kopnu. Druga podrazumeva dodatnih 9,2 GW solarnih kapaciteta i samo 0,6 GW vetroelektrana na kopnu, zbog ograničene dostupnosti lokacija za njihov dalji razvoj.
Troškovi i proizvodni profil
Uprkos višim troškovima izgradnje, vetroelektrane na moru mogle bi da budu ekonomski konkurentne ako se električna energija iz tih projekata ugovara po ceni između 123 i 160 €/MWh.
Jedan od ključnih faktora je profil proizvodnje. Značajno povećanje solarnih kapaciteta može da stvori velike viškove električne energije u periodima visoke proizvodnje, obori veleprodajne cene i poveća potrebu za ograničavanjem proizvodnje.
Studija procenjuje efekat kanibalizacije cena solarne energije na 24,5 €/MWh. Vetroelektrane na moru mogle bi da obezbede raznovrsniji profil proizvodnje i ublaže taj pritisak.
Otpornost na energetske krize
Istraživači su testirali scenarije i u uslovima energetske krize uporedive sa krizom iz 2022. godine, uz pretpostavku da se takva kriza ponavlja jednom u pet godina. Vetroelektrane na moru ostale su ekonomski atraktivne i pri ceni od 160 €/MWh, jer bi uštede u drugim delovima sistema nadoknadile više troškove proizvodnje.
Analiza ukazuje da bi Grčka mogla da razvija vetroelektrane na moru bez dodatnih javnih subvencija, ukoliko se ostvare pretpostavljeni tržišni i sistemski uslovi.
