Obnovljive elektrane 2030. sve više će se oslanjati na povezivanje proizvodnje, skladištenja, prognoziranja, upravljanja mrežom i optimizacije na tržištu. Tradicionalni obnovljivi projekat zasniva se na jednostavnom modelu: vetroturbine ili fotonaponski moduli proizvode električnu energiju, trafostanica je predaje mreži, a trgovac ili otkupljivač je prodaje. Taj model počinje da se menja.
Promenu pokreću i ekonomija i razvoj tehnologije. Kada se cene električne energije značajno razlikuju iz sata u sat, proizvodnja MWh po najnižoj ceni ne znači nužno i proizvodnju MWh najveće vrednosti. Zato elektrana mora sve bolje da kontroliše kada i na koji način predaje električnu energiju mreži.
Skladištenje i upravljanje proizvodnjom
BESS je najvidljiviji deo ovog zaokreta. Baterija može da skladišti proizvodnju u periodima niskih cena, a da je isporučuje u satima kada električna energija vredi više. AleaSoft upozorava da se hibridni projekti ne mogu procenjivati tako što se prihodu solarne elektrane jednostavno doda očekivani prihod od baterije.
Tehnologije treba modelovati zajedno, uz uvažavanje prognoziranih cena, tehničkih ograničenja, efikasnosti, degradacije i uslova pristupa mreži. Integrisana elektrana zavisi i od šire arhitekture upravljanja koja obuhvata solarnu i/ili vetro proizvodnju, BESS, kontroler elektrane, SCADA sistem, sistem za upravljanje energijom i platformu za prognoziranje.
U tu arhitekturu spadaju i merenje i podaci za obračun, tržišni interfejs, mogućnost pružanja usluga uravnoteženja i kontrole usklađenosti sa zahtevima mreže. Ovi sistemi određuju da li fizička elektrana može efikasno da učestvuje na sve složenijem tržištu električne energije. Sistem za upravljanje energijom ne služi samo za prikaz operativnih podataka.
Tržišna optimizacija i prognoziranje
Sistem za upravljanje energijom može sve češće da odlučuje da li će električna energija biti predata mreži, uskladištena ili sačuvana za drugu tržišnu priliku, uz poštovanje tehničkih i ugovornih ograničenja. Optimizacija obuhvata više od cena na tržištu za dan unapred. Unutardnevno tržište omogućava korekciju pozicija, dok tržišta za uravnoteženje mogu da nagrade fleksibilnost, a usluge mreži da donesu dodatni prihod.
PPA mogu da propisuju obaveze isporuke koje treba uskladiti sa radom baterije. Pošto svaki ciklus baterije ima fizičku cenu kroz degradaciju, elektrana mora da optimizuje prihod uz uvažavanje radnog veka opreme. Prognoziranje tako postaje komercijalni instrument, a ne samo operativni zahtev.
Preciznije prognoze proizvodnje vetroelektrana i solarnih elektrana mogu da smanje izloženost troškovima odstupanja i unaprede odluke o punjenju baterija, tržišnim nominacijama i isporukama prema PPA. Podaci SCADA sistema i merenja postaju deo finansijskog dokaznog lanca. Zajmodavci, osiguravači i ugovorne strane sve više traže pouzdane podatke koji omogućavaju tačnu rekonstrukciju proizvodnje, raspoloživosti, ograničenja proizvodnje, rada baterija i obračunskih količina.
Provera projekta i vrednost fleksibilnosti
Usklađenost sa zahtevima mreže postaje važnija i za komercijalni uspeh projekta. Elektrana koja ne može da ispuni uslove priključenja ili da odgovori na naloge operatora sistema može da izgubi prilike za proizvodnju, bez obzira na kvalitet obnovljivog resursa. Zbog toga se menja i pristup tehničkoj i finansijskoj proveri.
Dosadašnje procene u velikoj meri su se usredsređivale na resurs, troškove EPC radova, garancije za opremu i očekivanu godišnju proizvodnju. Ti elementi ostaju ključni, ali procena elektrane 2030. sve više obuhvata i njenu sposobnost da reaguje na tržišne cene, menja profil isporuke i pruža usluge uravnoteženja.
Provera treba da utvrdi i da li se baterijom može upravljati bez kršenja garancija ili ubrzavanja degradacije iznad nivoa predviđenog finansijskim modelom. Važno je i da li elektrana može da ispuni obaveze iz PPA dok istovremeno postupa po nalozima operatora sistema. Operativni podaci moraju da podrže obračun, reklamacije po osnovu garancija i nadzor zajmodavaca, dok sistem treba da omogući proširenje ili rekonfiguraciju u skladu sa promenama tržišnih pravila.
Te mogućnosti stvaraju opcionalnost, koja je posebno vredna na tržištu električne energije čija je buduća struktura prihoda neizvesna. Jednostavna solarna elektrana može biti ograničena na prodaju električne energije u vreme sunčanih sati. Integrisana hibridna elektrana potencijalno može da bira između neposredne prodaje, skladištenja, ugovorene isporuke i učešća na tržištu sistemskih usluga.
To ne garantuje veći prinos. Dodatna složenost donosi kapitalne troškove, softverski rizik, zahteve za integraciju, izloženost sajber-bezbednosnim pretnjama, obaveze održavanja i potrebu za operativnom ekspertizom. Investiciona opravdanost zato treba da uporedi vrednost fleksibilnosti sa ukupnim troškovima tokom životnog veka projekta.
Elektrane u promenljivom energetskom sistemu
Kako elektroenergetski sistemi Jugoistočne Evrope budu prihvatali sve veće količine promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora, vrednost elektrana sve će se manje procenjivati samo prema instalisanoj snazi i godišnjoj proizvodnji u MWh. Prednost će imati postrojenja koja mogu da kontrolišu, dokumentuju i optimizuju proizvedene MWh. Obnovljiva elektrana 2030. i dalje će proizvoditi električnu energiju, ali će njena konkurentska prednost sve više zavisiti od toga kako njome upravlja nakon proizvodnje.
