Zijin Mining priprema veliko proširenje podzemne eksploatacije bakra u istočnoj Srbiji, sa ciljem da rudnik Jama Bor dostigne godišnju proizvodnju od 18 miliona tona rude. Projekat bi mogao da ojača ulogu Srbije u evropskom lancu snabdevanja bakrom, ali bi zahtevao velika ulaganja u rudarsku infrastrukturu i preradu, kao i preseljenje stambenih područja. Nova planska dokumentacija predviđa rudarski program u trajanju od 41 godine, uz ukupnu eksploataciju od oko 571,5 miliona tona rude. Razvoj bi obuhvatio približno 1.703 hektara oko Bora.
Plan predviđa produbljivanje podzemne eksploatacije, izgradnju nove flotacije i dodatnu infrastrukturu. Potrebno je preseliti naselje Brezonik i deo železničke pruge Bor–Mala Krsna, dok bi dodatna geološka ispitivanja trebalo da utvrde da li bi sleganje tla moglo da ugrozi i druga naselja i infrastrukturu. Ukupna kapitalna ulaganja, način finansiranja i rokovi realizacije nisu objavljeni. Dokumentaciju za prostorno planiranje finansira Serbia Zijin Copper, operator rudarsko-topioničarskog kompleksa u Boru.
Rudarski plan i dinamika proizvodnje
Predlog bi produžio period rada rudnika u odnosu na važeće plansko razdoblje. Početna faza realizacije obuhvata period do 2035. godine, dok se okvir prostornog razvoja proteže do 2045. godine. Prema preliminarnom rasporedu, prva ruda iz proširenog rudnika bila bi iskopana u šestoj godini. U glavnom proizvodnom periodu, od 11. do 32. godine, godišnja proizvodnja trebalo bi da dostigne 18 miliona tona.
Ukupna procena odnosi se na iskopanu rudu, a ne na količinu bakra u njoj ili rafinisani metal. Ekonomska vrednost projekta zavisiće od sadržaja bakra u rudi, iskorišćenja metala u preradi, efikasnosti postrojenja i proizvodnje pratećeg zlata i srebra. Ranije objavljeni geološki podaci ukazuju na značajne resurse bakra u širem ležištu Borska Reka. Ipak, najnoviji prostorni plan ne sadrži potpunu, javno proverenu proizvodnu i finansijsku projekciju za novu fazu razvoja.
Proširenje bi podrazumevalo dublju podzemnu eksploataciju metodom koja omogućava kontrolisano urušavanje stenskog masiva iznad iskopanih područja. Takve metode mogu da omoguće eksploataciju velikih količina rude sa relativno niskim sadržajem bakra, ali donose značajne geotehničke izazove. Rizici su posebno izraženi kada se rudarski radovi odvijaju ispod postojećih naselja i industrijske infrastrukture. Pomeranje tla može postepeno da ošteti zgrade, puteve, pruge i komunalne mreže, zbog čega su neophodni prethodno geotehničko modelovanje i praćenje površine.
Preseljenje naselja i železnička infrastruktura
Preliminarna planska dokumentacija utvrđuje moguću zonu uticaja na površinu na osnovu procenjenih karakteristika pomeranja stena, ali će konačan obim sleganja zahtevati dodatna ispitivanja. To je posebno važno za Brezonik, čije se preseljenje očekuje zbog planiranog razvoja rudnika. Troškovi preseljenja mogli bi da postanu značajna stavka investicionog programa. Naknade za kuće i zemljište bile bi samo deo ukupnog izdatka.
Preseljenje bi moglo da zahteva izgradnju nove stambene infrastrukture, priključaka na komunalne mreže, puteva i javnih objekata, kao i mere za obnovu izvora prihoda i poslovne aktivnosti. Vremenski raspored ovih ulaganja važan je zato što bi infrastrukturu i zajednice na koje radovi utiču možda trebalo preseliti pre nego što podzemna eksploatacija stigne do odgovarajućih zona. Kašnjenja u otkupu zemljišta, sporazumima o preseljenju ili regulatornim odobrenjima mogla bi da utiču na dinamiku proizvodnje i potrebe za finansiranjem.
Planirano izmeštanje dela pruge Bor–Mala Krsna predstavlja dodatnu veliku inženjersku obavezu. Preusmeravanje pruge može da zahteva nove zemljane radove, mostove, odvodnjavanje, signalizaciju, telekomunikacionu i bezbednosnu opremu. Tokom gradnje bilo bi potrebno uskladiti radove sa održavanjem industrijskog transporta. Za projekat će biti važni i pitanje finansiranja infrastrukture, redosled radova i buduće vlasništvo nad izmeštenom imovinom.
Prerada rude i potrebe za energijom
Proširenje predviđa i nove kapacitete za preradu, uključujući flotaciju koja bi podržala veći obim podzemne proizvodnje rude. Flotacijska postrojenja spadaju među energetski i servisno najzahtevnije delove proizvodnje bakra, naročito kada su potrebni veliki kapaciteti za mlevenje i rukovanje materijalom. Pri planiranom obimu eksploatacije, potrošnja električne energije, raspoloživost opreme, snabdevanje vodom i iskorišćenje metala bili bi ključni za profitabilnost poslovanja. I relativno male promene u potrošnji energije po toni ili stepenu iskorišćenja bakra mogu znatno da utiču na ekonomiku rudnika koji godišnje prerađuje milione tona rude.
Projekat bi mogao da poveća potražnju za električnom energijom, industrijskim vodosnabdevanjem, mašinskom opremom, elektrotehničkim sistemima i specijalizovanim inženjerskim uslugama u istočnoj Srbiji. Otvorile bi se i mogućnosti za domaće izvođače radova u podzemnoj gradnji, inženjerskom nadzoru, industrijskom održavanju, praćenju uticaja na životnu sredinu i ugradnji opreme. Udeo srpskih kompanija u investicijama zavisiće od uslova nabavke i sposobnosti domaćih dobavljača da ispune tehničke zahteve velikog podzemnog rudarskog projekta.
Jalovište i uticaj na životnu sredinu
Upravljanje rudarskim otpadom predstavlja još jedan važan finansijski i ekološki izazov. Planska dokumentacija predviđa da se flotacijska jalovina iz proširenog rudnika odlaže na jalovištu Veliki Krivelj. Prerada stotina miliona tona rude zahtevala bi velike kapacitete za upravljanje otpadom, dugoročno upravljanje vodama i pouzdano praćenje infrastrukture jalovišta. Projekat bi zato morao da pokaže da kapacitet za odlaganje, stabilnost objekata i mere zaštite životne sredine mogu da odgovore na dodatnu rudarsku aktivnost.
Kumulativni uticaji na životnu sredinu posebno su važni u Boru, gde su višedecenijska rudarska i metalurška proizvodnja već opteretile kvalitet vazduha, vode i zemljišta. Sveobuhvatna procena uticaja trebalo bi da obuhvati podzemne vode, zaštitu površinskih voda, emisije prašine, buku, upravljanje jalovinom i zajedničke efekte postojećih i planiranih rudarskih aktivnosti. U procenu ulaganja trebalo bi uključiti i dugoročne obaveze povezane sa zatvaranjem rudnika, rekultivacijom zemljišta i praćenjem stanja životne sredine.
Ulaganja i ekonomski značaj
Javno objavljena procena kapitalnih ulaganja i dalje nedostaje, što otežava procenu komercijalnog značaja proširenja. Podzemni rudarski radovi, prerada rude, energetska infrastruktura, izmeštanje pruge, preseljenje naselja i sistemi zaštite životne sredine mogli bi zajedno da zahtevaju velika ulaganja, ali se ukupan iznos ne može pouzdano izračunati samo na osnovu parametara prostornog plana. Za kredibilnu ekonomsku procenu bili bi potrebni detaljni podaci o količini bakra i plemenitih metala koji se mogu dobiti, operativnim troškovima, troškovima razvoja i održavanja, pretpostavkama o cenama metala i dinamici proizvodnje. Projekat bi morao da pokaže i da ima finansijski kapacitet za obaveze prema infrastrukturi i zaštiti životne sredine koje mogu nastati godinama pre nego što proizvodnja rude donese prihode.
Ovi faktori važni su za procenu mogućnosti finansiranja projekta, prinosa na ulaganje i raspodele rizika između rudarskog operatora, javnih vlasti i vlasnika infrastrukture. Za Srbiju, proširenje predstavlja mogućnost za povećanje izvoza bakra, privlačenje ulaganja u inženjering i jačanje industrijske aktivnosti u jednom od najvažnijih rudarskih područja u zemlji. Širi ekonomski doprinos mogao bi da prevaziđe samu eksploataciju rude ukoliko domaći proizvođači i uslužne kompanije dobiju veći udeo u snabdevanju opremom, izgradnji, održavanju i preradi. Veća proizvodnja, međutim, ne znači automatski i srazmerno veće ekonomske koristi.
Dugoročna vrednost zavisiće od domaće nabavke, efikasnosti proizvodnje, učinka u oblasti zaštite životne sredine, zaposlenosti i fiskalnih prihoda od proširenog rudnika. Predlog je ušao u početni period javnih konsultacija, koji traje od 26. oktobra do 9. novembra 2026. godine. Pre nego što se razvoj može smatrati odobrenim investicionim programom, biće potrebne detaljnije tehničke studije, procene uticaja na životnu sredinu i regulatorne odluke. Proširenje bi moglo decenijama da ojača poziciju Srbije u evropskom lancu snabdevanja bakrom, ali će Zijin morati da pokaže da vrednost dubljih ležišta može da pokrije ne samo troškove eksploatacije i prerade, već i obimne obaveze u vezi sa infrastrukturom, preseljenjem i zaštitom životne sredine potrebne za komercijalno i društveno održivo poslovanje velikog podzemnog rudnika.
