Rumunija je u 42. nedelji smanjila neto uvoz električne energije za 59,06%, na 77,57 GWh, iako je domaća potrošnja porasla. Prema dostupnim podacima, rast proizvodnje iz vetra, hidroelektrana i termoelektrana omogućio je da zemlja većinu dodatnih potreba pokrije iz sopstvenih izvora. Time je Rumunija zabeležila jedan od snažnijih rezultata na strani proizvodnje u jugoistočnoj Evropi.
Rast potrošnje električne energije od 9,13%, na 983,54 GWh, bio je među najvećima u regionu. Za razliku od Srbije, Rumunija dodatne potrebe nije prvenstveno pokrila uvozom. Proizvodnja iz vetra i sunca porasla je 50%, na 343,73 GWh, pri čemu se proizvodnja vetroelektrana više nego udvostručila.
Hidroelektrane su proizvele 168,93 GWh, odnosno 12,72% više nego prethodne nedelje. Proizvodnja termoelektrana porasla je 19,82%, na 368,48 GWh, uz veći doprinos i elektrana na ugalj i elektrana na gas. Istovremeni rast proizvodnje iz više izvora omogućio je smanjenje uvoza uprkos znatno većoj domaćoj potrošnji.
Manji uvoz nije zaustavio rast cena
Veleprodajna cena električne energije ipak je porasla 9,72%, na 240,51 €/MWh. Veća domaća proizvodnja poboljšala je fizički bilans Rumunije, ali je nije zaštitila od rasta cena na širem regionalnom tržištu. To pokazuje razliku između manje zavisnosti od uvoza i kretanja tržišnih cena.
Zemlja može da smanji uvoz električne energije, a da i dalje plaća visoke veleprodajne cene kada su susedna tržišta, gorivo i proizvodnja iz elektrana koje određuju graničnu cenu skupi. Takve okolnosti obeležile su 42. nedelju. Cene u Rumuniji ostale su povezane sa zategnutim uslovima na tržištima Mađarske, Srbije i Bugarske, kao i sa visokim cenama gasa u Evropi.
Za investitore, rezultat Rumunije pokazuje vrednost raznovrsnog proizvodnog portfolija. Vetroelektrane su snažno povećale proizvodnju, hidroelektrane obezbedile dodatnu fleksibilnu proizvodnju, a termoelektrane povećale isporuke kada je to bilo potrebno. Takav sastav izvora omogućio je sistemu da odgovori na veću potrošnju bez srazmernog povećanja prekogranične zavisnosti.
Skladištenje i fleksibilnost u proizvodnom portfoliju
Raznovrsnost izvora dobija na značaju kako raste udeo obnovljive energije. Rumunija dodaje znatne kapacitete vetroelektrana i solarnih elektrana, ali 42. nedelja pokazuje da sama količina energije iz tih izvora nije dovoljna za potrebe sistema. Akumulacione hidroelektrane, gasne elektrane, baterijsko skladištenje, prenosna infrastruktura i fleksibilnost potrošnje potrebni su da bi promenljiva proizvodnja postala pouzdano raspoloživa za snabdevanje.
Visoke cene poboljšavaju i potencijalnu ekonomsku isplativost skladištenja. Pri prosečnoj nedeljnoj ceni od približno 240 €/MWh, znatne razlike između sati sa nižim i višim cenama mogu da otvore mogućnosti za arbitražu. Skladištenje može i da smanji potrebu za angažovanjem skupljih termoelektrana u periodima vršnog opterećenja.
Manja potreba Rumunije za uvozom važna je i za širi balkanski region. Električna energija koja bi inače mogla da bude usmerena ka Rumuniji ostaje potencijalno dostupna susednim sistemima, dok snažna domaća proizvodnja može da omogući dodatni izvoz kada su uslovi za proizvodnju iz obnovljivih izvora povoljni. Rezultati iz 42. nedelje potvrđuju njen sve veći značaj kao velikog nacionalnog tržišta i regionalnog faktora uravnoteženja, pri čemu se investicije sve više odnose ne samo na nove obnovljive kapacitete već i na proizvodnju i fleksibilnost potrebne za domaće snabdevanje i regionalnu trgovinu.
