Grčka je u 42. nedelji povećala neto izvoz električne energije na 198,49 GWh, dok su Srbija i Mađarska znatno povećale neto uvoz. Istovremeno, ukupan neto uvoz u jugoistočnoj Evropi porastao je svega 0,4%, na 1.194,36 GWh. Prema podacima Virtu.Energy, iza te male promene regionalnog bilansa stoje velike promene trgovinskih pozicija pojedinačnih tržišta.
Prekogranični tokovi električne energije bili su jedno od ključnih obeležja tržišta u toj nedelji. Neto izvoz Grčke porastao je 143,88%, dok je neto uvoz Srbije povećan sa 12,16 GWh na 96,58 GWh. Mađarska je povećala uvoz 34,22%, na 279,71 GWh.
Izvoz Bugarske pao je 97,8%, na svega 3,56 GWh. Rumunija je smanjila neto uvoz 59,06%, na 77,57 GWh, a Hrvatska 20,65%, na 119,57 GWh. Ove promene sve više utiču na komercijalnu vrednost proizvodnje električne energije.
Razlike u cenama i prenosna ograničenja
Prihod proizvođača više ne zavisi samo od uslova na domaćem tržištu. Važno je i da li postoji raspoloživ prekogranični prenosni kapacitet za isporuku struje susednom tržištu na kojem su cene više. U 42. nedelji to je bilo posebno vidljivo između Grčke i severnog dela Balkana.
Električna energija u Grčkoj bila je znatno jeftinija nego u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Mađarskoj, a Grčka je istovremeno povećala neto izvoz. Ipak, velike razlike u cenama su se zadržale. To pokazuje da regionalna mreža nije mogla u potpunosti da izjednači cene prekograničnom trgovinom.
Za trgovce, trajne razlike u cenama daju vrednost prognoziranju zagušenja i obezbeđivanju prekograničnih prenosnih kapaciteta. Operatorima prenosnih sistema i donosiocima politika one ukazuju na to gde bi dodatno jačanje mreže moglo da donese ekonomsku korist. Raspoloživost tih kapaciteta zato je važna i za vrednost proizvodnje namenjene susednim tržištima.
Položaj obnovljivih izvora i Zapadnog Balkana
Za investitore u obnovljive izvore, položaj projekta u mreži ima značajne komercijalne posledice. Vetroelektrana ili solarna elektrana priključena u zoni sa strukturnim zagušenjem može se suočiti sa niskim lokalnim cenama i kada je električna energija na susednim tržištima skupa. Projekat sa pristupom jačim interkonekcijama potencijalno može da ostvari prihod na znatno širem regionalnom tržištu.
To je posebno važno za Zapadni Balkan. Srbija se geografski nalazi između Centralne Evrope, Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. Dugoročna vrednost njenog tržišta električne energije zato ne zavisi samo od novih domaćih proizvodnih kapaciteta, već i od efikasnosti razmene sa susednim sistemima.
Crna Gora ima sličan strateški značaj. Njen prenosni sistem preko podmorskog interkonektora obezbeđuje Zapadnom Balkanu direktnu vezu prema Italiji. Time je prekogranična razmena važna i za tržišta koja povezuje crnogorska prenosna mreža.
Trgovina i skladištenje električne energije
Sve veći značaj prekogranične trgovine jača i komercijalne razloge za ulaganje u skladištenje električne energije. Skladištenje može da smanji zavisnost od preopterećenih prekograničnih veza u satima visokih cena. Kada su tržišni i mrežni uslovi povoljniji, može da preuzme uvezenu energiju ili višak domaće proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Promene u 42. nedelji pokazuju zašto analiza regionalnog tržišta ne može da se zasniva samo na nacionalnim podacima o proizvodnji. Veći uvoz Srbije, snažniji izvoz Grčke i gotovo nestali izvozni višak Bugarske bili su povezani delovi istog regionalnog bilansa. Sa rastom udela obnovljivih izvora, ti odnosi će postajati dinamičniji.
Na tržište električne energije jugoistočne Evrope sve više će uticati mesto i vreme proizvodnje. Jednako će biti važno da li postoji prenosni kapacitet za isporuku energije tržištu spremnom da plati najvišu cenu. Zato će raspoloživost mreže ostati bitna za vrednost proizvodnje u različitim delovima regiona.
