Cene električne energije na tržištu za dan unapred u jugoistočnoj Evropi znatno su pale za isporuku u sredu, nakon rasta proizvodnje iz vetra i sunca, veće domaće proizvodnje i smanjenih potreba za uvozom. Time je umanjena premija zbog ograničene ponude koja je dan ranije podigla regionalne cene iznad zapadnoevropskih referentnih vrednosti.
Najveći pad zabeležen je u Srbiji, gde je bazna cena na SEEPEX-u pala za 105,7 €/MWh, na 211,42 €/MWh. Srbija je tako postala najjeftinije tržište u regionu, gotovo izjednačeno sa Nemačkom, gde je cena iznosila 211,94 €/MWh. Cena na mađarskom HUPX-u smanjena je za 74,1 €/MWh, na 252,42 €/MWh, dok je u Rumuniji pala na 246,11 €/MWh, a u Bugarskoj na 245,14 €/MWh.
Pad predstavlja brz preokret u odnosu na zategnuto tržište u utorak. Prognozirana potrošnja električne energije u regionu iznosi 31.756 MW, što je za 527 MW više nego prethodnog dana, ali se očekuje da će ukupni neto uvoz biti manji za 152 MW, odnosno 3.479 MW. Ovaj prividni nesklad delom objašnjava oporavak raspoložive proizvodnje iz obnovljivih izvora: solarna proizvodnja trebalo bi da poraste za 388 MW, na 5.552 MW, a proizvodnja iz vetra za 510 MW, na 1.772 MW.
Dodatna ponuda bila je dovoljna da obori spot cene uprkos rastu potrošnje. To pokazuje da raspoloživost proizvodnje na marginalnom nivou, a ne samo potrošnja, određuje cene širom jugoistočne Evrope.
Srbija je od premije zbog oskudice prešla na regionalni diskont
Srbija je najjasniji primer ove promene. Prema elektroenergetskom bilansu zemlje, potrošnja raste sa 3.841 MW na 3.956 MW, dok proizvodnja raste znatno brže, sa 2.862 MW na 3.403 MW. Prosečna potreba za neto uvozom zbog toga se smanjuje na oko 553 MW, sa 979 MW dan ranije.
Smanjenje potrebe za uvozom za približno 426 MW značajno je na tržištu na kom uvozna električna energija na marginalnom nivou može da odredi cenu u periodima zategnutog bilansa. SEEPEX je tako sa jednog od najskupljih regionalnih tržišta u utorak, kada je cena iznosila 317,1 €/MWh, prešao na cenu koja je u sredu bila 41 €/MWh niža od mađarske.
Promena se vidi i u kretanju cena tokom dana. Maksimalna cena u Srbiji pala je sa 450 €/MWh na 317,6 €/MWh, dok je minimalna iznosila 130 €/MWh oko H14. Sličan pad u podnevnim satima, usled solarne proizvodnje, zabeležen je na HUPX-u, gde su cene bile u rasponu od 152,4 do 333,1 €/MWh.
Približavanje Srbije Nemačkoj posebno je izraženo: nemačka cena porasla je za 16,3 €/MWh, na 211,94 €/MWh, dok je mađarska naglo pala. Razlika između Mađarske i Nemačke smanjila se na 40,49 €/MWh, sa oko 131 €/MWh. To ukazuje da je ekstremna premija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi u utorak pre svega bila posledica kratkoročnih regionalnih ograničenja u balansiranju i snabdevanju, a ne šireg kretanja cena u Evropi.
Rumunija, Bugarska i Hrvatska prate pad cena u Mađarskoj
Većina povezanih tržišta jugoistočne Evrope zabeležila je pad. Cena na rumunskom OPCOM-u smanjena je za 61,1 €/MWh, na 246,11 €/MWh, a na bugarskom IBEX-u za 54,8 €/MWh, na 245,14 €/MWh. Hrvatski CROPEX pao je za 32,7 €/MWh, na 238,59 €/MWh, slovenačko tržište na 235,76 €/MWh, a crnogorski BELEN za 40,5 €/MWh, na 254,27 €/MWh.
U Italiji je cena iznosila 252,40 €/MWh, gotovo isto koliko i u Mađarskoj, čime je na nivou bazne cene izbrisana razlika između mađarskog i italijanskog tržišta. Cene u centralnoj i jugoistočnoj Evropi zato su se znatno približile u odnosu na utorak: Slovenija, Hrvatska, Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska i Italija uglavnom su se kretale između približno 236 i 254 €/MWh.
Približavanje, međutim, nije bilo potpuno. Cena u Severnoj Makedoniji ostala je na 267,45 €/MWh, dok je Albanija zabeležila rast od 30,6 €/MWh, na 285,56 €/MWh, najviše među obuhvaćenim tržištima.
Odstupanje Albanije potvrđuje i njen fizički bilans. Potrošnja raste sa 839 MW na 876 MW, proizvodnja pada sa 545 MW na 511 MW, a prosečna potreba za uvozom povećava se sa oko 294 MW na 366 MW. ALPEX je zbog toga bio oko 33 €/MWh skuplji od Mađarske i 74 €/MWh skuplji od Srbije, što pokazuje da lokalna proizvodnja i ograničenja na granicama i dalje mogu da nadjačaju širi regionalni trend.
U Grčkoj su nestale podnevne cene od nula evra
U Grčkoj se promenio i obrazac kretanja cena tokom dana. Bazna cena na HENEX-u blago je pala, za 7,3 €/MWh, na 240,56 €/MWh, ali je minimalna satna cena porasla na 156,6 €/MWh. Dan ranije iznosila je 32,9 €/MWh, a na nekoliko prethodnih sesija cene su tokom pojedinih sati bile nula.
Istovremeno, maksimalna cena u Grčkoj smanjena je sa 396,1 €/MWh na 312 €/MWh. Uži raspon ukazuje na manje ekstreman profil balansiranja: bilo je manje veoma jeftinih podnevnih sati, ali i znatno slabije premije zbog ograničene ponude u najskupljim periodima.
Za proizvođače iz obnovljivih izvora i operatore baterijskih skladišta ova promena je važna koliko i prosečna bazna cena. Tržište sa solarnim satima po 0 €/MWh i večernjim vršnim cenama od 400 €/MWh pruža bitno drugačiju ekonomiku skladištenja od tržišta na kom se cene stabilno kreću između 150 i 310 €/MWh.
Terminske cene ostaju visoke uprkos padu na spot tržištu
Nagli pad spot cena nije doveo do odgovarajućeg pada na terminskom tržištu. Mađarski ugovor za 44. nedelju ostao je na 267 €/MWh, uz pad od 3 €/MWh, dok je ugovor za 45. nedelju porastao za 7 €/MWh, na 259 €/MWh. Novembarski ugovor pojeftinio je za 6 €/MWh, na 244 €/MWh, a kalendarski ugovor za 2026. godinu pao je za 4 €/MWh, na 166 €/MWh.
Kretanje cena goriva pružilo je određenu podršku padu cena električne energije. Novembarski gas pojeftinio je za 3,5 €/MWh, na 86,50 €/MWh, dok je gas za prvi kvartal 2027. godine pao na 85,50 €/MWh. Novembarski ugalj pojeftinio je za 4 €/toni, na 150,5 €/toni, dok su EUA emisione jedinice blago poskupele, za 0,3 €/toni, na 85,65 €/toni.
Za trgovce je značajno to što terminska kriva i dalje ukazuje na relativno zategnuto tržište u kasnu jesen, uprkos snažnoj korekciji spot cena u sredu. Istovremeni rast cene za 45. nedelju i pad novembarskog i kalendarskog ugovora ukazuju i na to da postoji zabrinutost zbog pojedinačnih perioda zategnutosti u regionu, a ne ujednačeno očekivanje rasta cena tokom sezone.
Sesija 21. oktobra na tržištima jugoistočne Evrope zato više liči na brzu normalizaciju nakon nestašice iz utorka nego na početak dugotrajnog ciklusa niskih cena. Srbija je najviše profitirala od veće domaće proizvodnje i manje zavisnosti od uvoza, dok pokazuje naglo smanjenje razlike između mađarske i nemačke cene koliko brzo premije usled zagušenja mogu da nestanu kada se regionalni bilans popravi.
Suprotno kretanje u Albaniji predstavlja upozorenje trgovcima: tržišta jugoistočne Evrope i dalje su dovoljno fragmentisana da pojedinačna tržišta mogu brzo da se udalje od opšteg trenda. Naredni test biće da li će se zadržati veća proizvodnja iz obnovljivih izvora i oporavak domaće proizvodnje. Ako se nastave, cene u Srbiji i centralnom delu Balkana mogle bi da ostanu bliže zapadnoevropskim referentnim vrednostima; ako oslabi vetar, pogorša se raspoloživost termoelektrana ili se smanji prekogranični kapacitet, zavisnost od uvoza koja je doprinela skoku cena u utorak mogla bi brzo da obnovi regionalnu premiju.
