U 42. nedelji proizvodnja električne energije iz uglja i lignita porasla je u Jugoistočnoj Evropi, uprkos padu ukupne termo proizvodnje, što je istaklo značaj upravljivih izvora kada gas poskupljuje. Ovakvo kretanje zabeleženo je u tržišnoj analizi. Ukupna termo proizvodnja u regionu smanjena je za 2,47 odsto, na 6.640,75 GWh.
Proizvodnja iz gasa pala je za 7,43 odsto, na 3.415,40 GWh, dok je proizvodnja iz uglja i lignita porasla za 3,40 odsto, na 3.225,35 GWh. Promene su se poklopile sa snažnim rastom cena prirodnog gasa u Evropi. Prosečna cena gasa na TTF-u tokom nedelje iznosila je 86,54 €/MWh.
Različiti odgovori energetskih sistema
Promene na nivou pojedinačnih zemalja pokazuju kako su elektroprivrede reagovale na tržišne uslove. Bugarska je povećala termo proizvodnju za 16,81 odsto, pretežno zahvaljujući većoj proizvodnji iz uglja i lignita. Tome su doprineli snažnija potražnja za električnom energijom i slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora.
Termo proizvodnja u Srbiji, koja se pretežno oslanja na ugalj, povećana je za 5,45 odsto. Rumunija je povećala proizvodnju i iz uglja i iz gasa. Grčka je odstupila od šireg regionalnog trenda i znatno povećala proizvodnju električne energije iz gasa.
Uloga uglja i troškovi emisija
Ovakva kretanja dodatno otežavaju kreiranje energetske politike i donošenje investicionih odluka u Jugoistočnoj Evropi. Ugalj i dalje može da obezbedi velike količine upravljive električne energije kada potražnja raste ili proizvodnja iz obnovljivih izvora slabi. Istovremeno, proizvodnja iz uglja nosi sve veće troškove za emisije ugljenika i životnu sredinu.
U državama članicama EU troškovi emisija neposredno su uključeni kroz sistem EU za trgovinu emisijama. Na tržištima susednih zemalja Zapadnog Balkana, snažnije usklađivanje sa evropskom klimatskom politikom i CBAM-om sve više povećava strateške troškove električne energije sa visokim emisijama ugljenika. Zato se izazov tranzicije ne može rešiti samo najavom novih kapaciteta iz obnovljivih izvora.
Ekonomična zamena uglja podrazumeva nadomeštanje više usluga koje termoelektrane na ugalj trenutno pružaju: energije, kapaciteta, rezervi, stabilnosti sistema i upravljivosti proizvodnje. Vetar i solarna energija mogu da zamene veliki deo proizvodnje električne energije. Međutim, sami po sebi ne mogu da obezbede sve te funkcije sistema.
Zato u isti paket rešenja za tranziciju ulaze skladištenje energije, tehnologije za formiranje mreže, hidroenergija, upravljanje potrošnjom, regionalno povezivanje i fleksibilna proizvodnja. Dešavanja u 42. nedelji pokazala su praktičan značaj tih usluga. U Bugarskoj je proizvodnja iz obnovljivih izvora naglo pala baš kada je potražnja porasla, pa je proizvodnja iz uglja odgovorila na manjak.
Fleksibilnost i zamena kapaciteta
U Srbiji su potrošnja i proizvodnja iz hidroelektrana zabeležile nepovoljnije kretanje, dok je proizvodnja iz uglja porasla. Bez tih elektrana, oba sistema morala bi da se u većoj meri oslone na uvoz ili dodatno prilagođavanje potrošnje. Investiciono pitanje zato nije da li će proizvodnja iz uglja vremenom opadati.
Ključno je šta će zameniti fleksibilnost koju obezbeđuju termoelektrane na ugalj pre nego što ti kapaciteti budu povučeni iz pogona. To je važno i za kreditore koji procenjuju nove projekte obnovljivih izvora. Tržište sa brzo rastućim kapacitetima vetra i solarne energije, ali bez dovoljne balansne snage, može da se suoči sa većom volatilnošću cena, ograničavanjem proizvodnje i rizikom za priključenje na mrežu.
Posledice za tržište i ulaganja
Za industrijske potrošače, ista tranzicija može da poveća razlike između jeftinijih sati sa visokom proizvodnjom iz obnovljivih izvora i skupljih perioda vršne potrošnje. Takva struktura cena poboljšava ekonomsku opravdanost baterija i fleksibilne potrošnje. U 42. nedelji ponovo se pokazalo da ugalj kratkoročno ostaje operativno važan u regionu, dok troškovi održavanja te zavisnosti nastavljaju da rastu.
Među najvrednijim budućim ulaganjima mogli bi da budu projekti koji Jugoistočnoj Evropi omogućavaju da povlači kapacitete na ugalj, a da pritom ne povećava zavisnost od skupog uvoznog gasa ili promenljivog prekograničnog snabdevanja električnom energijom.
