Uvoz je pokrio 37% potrošnje električne energije u Mađarskoj 2025. godine uprkos snažnom rastu solarne proizvodnje, prema analizi ekonomskog istraživačkog instituta GKI. Uvoz je često bio potreban u jutarnjim i večernjim satima, kada su cene više. To privredu izlaže većim troškovima kada domaća proizvodnja iz obnovljivih izvora opadne.
Viškovi solarne energije često su izvoženi u satima kada su cene niže, što pokazuje finansijske posledice nedostatka skladištenja i fleksibilnosti sistema. Za industrijske kupce, veća proizvodnja sama po sebi ne znači i niže troškove snabdevanja tokom celog dana. GKI upozorava da bi dalje širenje solarnih kapaciteta bez pratećih ulaganja zadržalo potrebu za skupim uvozom i proizvodnjom iz gasa u periodima veće potražnje i slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Proizvodnja solarne energije više se nego učetvorostručila od 2020. godine. U 2025. činila je približno 25% domaće proizvodnje električne energije. Nuklearne elektrane ostale su najveći izvor sa oko 40%, dok je na prirodni gas otpalo 20%.
Vetar, troškovi i nuklearni kapaciteti
Vetroelektrane su obezbedile samo 1,5% proizvodnje, uz mali rast instalisanih kapaciteta od 2016. godine. Analiza navodi planove vlade da odobri najmanje 4.000 MW dodatnih kapaciteta vetroelektrana od 2026. do 2030. godine. GKI, međutim, upozorava da bi predviđena dinamika realizacije mogla da odloži znatno povećanje proizvodnje do kasnijeg dela decenije.
Troškovi električne energije za privredu takođe su pitanje konkurentnosti, ocenjuje GKI. Mrežarine su jedan od činilaca koji podižu cenu za industrijske kupce. Tome doprinose i troškovi povezani sa regulisanim cenama za domaćinstva, zbog čega su cene električne energije za industriju iznad evropskog proseka.
Neizvesnost u vezi sa nuklearnim kompleksom Paks predstavlja dodatni investicioni rizik. Dozvole za rad postojećih reaktora ističu između 2032. i 2037. godine, dok je rok za završetak projekta Paks II i dalje neizvestan. Za nastavak rada postojećih blokova biće potrebna odgovarajuća odobrenja i modernizacija opreme.
Ulaganja u fleksibilnost sistema
Kašnjenja u izgradnji novih reaktora i produženju radnog veka postojećih mogla bi da smanje domaću proizvodnju i povećaju potrebu za uvozom. GKI zato poziva na ulaganja u skladištenje električne energije, prenosnu mrežu i raznovrsnije proizvodne kapacitete, uz mere za održavanje nuklearne proizvodnje. Mađarska može da proizvede velike količine solarne energije tokom dana, ali industriji je potrebno pouzdano snabdevanje po konkurentnim cenama i nakon što ta proizvodnja opadne. Ključno pitanje je, stoga, usklađivanje vremena proizvodnje sa potražnjom.
