Srbija je dobila saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu za planirani naftovod dužine 113 kilometara koji povezuje Mađarsku sa Novim Sadom. Projekat je zamišljen kao uspostavljanje alternativnog pravca za uvoz nafte.
Ministarstvo zaštite životne sredine odobrilo je studiju o proceni uticaja projekta na životnu sredinu nakon zahteva koji je podnela državna kompanija za transport nafte Transnafta. Ovom odlukom uklonjena je regulatorna prepreka, čime je omogućeno da projekat nastavi kroz naredne faze pribavljanja potrebnih dozvola.
Ruta i projektovani kapacitet
Planirani naftovod prolazio bi podzemnom trasom od Horgoša, u blizini granice Srbije i Mađarske, do postojećeg terminala Transnafte u Novom Sadu. Projektovani kapacitet transporta iznosi 5,5 miliona tona sirove nafte godišnje. Trasa bi obuhvatila opštine Kanjiža, Senta, Ada, Bečej i Žabalj.
Duž koridora planirana je izgradnja dodatnih objekata neophodnih za funkcionisanje naftovoda. Projekat treba da poveže Srbiju sa mađarskim sistemom za transport sirove nafte, a preko njega i sa širom mrežom naftovoda Družba.
Uloga alternativnog pravca u snabdevanju sirovom naftom
Planirana infrastruktura trebalo bi da obezbedi dodatni pravac za uvoz sirove nafte i smanji zavisnost od postojećih transportnih pravaca. Ovaj cilj dobija na značaju u trenutku kada se evropski lanci snabdevanja energentima suočavaju sa geopolitičkom, regulatornom i logističkom neizvesnošću.
Za Srbiju se navodi da bi alternativni naftovod mogao da ojača fizičku sigurnost snabdevanja proširivanjem infrastrukture dostupne za transport sirove nafte. Istovremeno, diverzifikacija transportnih pravaca i diverzifikacija izvora snabdevanja sirovom naftom ne znače nužno isto.
Specifikacija sirove nafte i uslovi realizacije
Projekat je namenjen transportu sirove nafte tipa Russian Export Blend (REB). To znači da bi komercijalna vrednost isporuka i dalje u velikoj meri zavisila od dostupnosti ove vrste nafte i regulatornog tretmana kojem ona podleže.
Zbog toga opravdanost investicije zavisi od više faktora, a ne samo od izgradnje samog naftovoda. Među ključnim pitanjima su pristup mađarskoj transportnoj mreži, dugoročne obaveze u pogledu količina koje će se transportovati, modeli finansiranja, uslovi nabavke sirove nafte i usklađenost sa potrebama srpskih rafinerija.
Odobrenje procene uticaja predstavlja značajan korak, ali samo po sebi ne utvrđuje konačan rok za početak izgradnje niti potvrđuje da su ispunjeni svi preostali komercijalni i regulatorni uslovi. Pre početka radova, naftovod mora da prođe kroz naredne faze postupka i pribavljanje potrebnih dozvola.
Za energetski sektor Srbije projekat se razmatra u kontekstu otpornosti infrastrukture kada sigurnost snabdevanja naftom zavisi od međusobnog uticaja fizičkih transportnih pravaca, dostupnosti dobavljača i geopolitičkih ograničenja. Dugoročna strateška vrednost trebalo bi da zavisi od toga da li dodatni koridor omogućava pouzdane i komercijalno konkurentne isporuke sirove nafte umesto oslanjanja isključivo na postojeće sisteme snabdevanja.
