Grčka je dobila odobrenje Evropske unije za dodatnu fiskalnu fleksibilnost koja obuhvata gotovo milijardu evra planiranih ulaganja u energetsku sigurnost i otpornost do 2028. godine. Time se otvara dodatni fiskalni prostor za finansiranje baterijskih sistema, energetsku efikasnost zgrada i tehnologije namenjene smanjenju zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.
Ministri finansija EU saglasili su se 9. oktobra da produže postojeći režim nacionalne klauzule za odstupanje za Grčku, kako bi obuhvatio prihvatljive rashode povezane sa energetskom sigurnošću.
Ovaj mehanizam omogućava da se određena ulaganja finansirana iz nacionalnih budžeta povoljnije tretiraju prilikom procene usklađenosti sa ograničenjima rasta javnih rashoda EU.
Fiskalna fleksibilnost za energetske investicije ograničena je na 0,3% BDP-a godišnje, odnosno ukupno 0,6% BDP-a do kraja 2028. godine.
Planirana potrošnja će se i dalje odražavati na fiskalni bilans i javni dug Grčke.
Odobrenje zato obezbeđuje dodatni fiskalni prostor, a ne direktnu bespovratnu pomoć EU niti garanciju finansiranja pojedinačnih projekata.
Baterijski sistemi dobijaju 200 miliona evra
Planirani program obuhvata 200 miliona evra za baterijske sisteme za skladištenje energije, što odražava sve veći značaj fleksibilnosti na grčkom tržištu električne energije.
Dodatnih 200 miliona evra namenjeno je toplotnim pumpama i solarnim bojlerima, dok će 117 miliona evra biti usmereno na unapređenje energetske efikasnosti javnih zgrada i univerziteta.
Ostale mere uključuju 50 miliona evra za industrijsko hvatanje i skladištenje ugljenika, 20 miliona evra za infrastrukturu za punjenje električnih autobusa, kao i dodatna sredstva za unapređenje energetske efikasnosti škola i regiona u kojima se ranije eksploatisao lignit.
Širi paket obuhvata i ulaganja u železničku infrastrukturu.
Izdvajanje sredstava za baterijske sisteme ima značajan komercijalni potencijal jer se Grčka sve češće suočava sa viškovima proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Velika proizvodnja iz solarnih elektrana i vetroparkova obara veleprodajne cene električne energije na nivo oko nule ili ispod nje tokom pojedinih delova dana, dok električna energija u večernjim satima ostaje skupa.
Ulaganja u skladištenje mogu da ublaže ovaj disbalans tako što omogućavaju preusmeravanje proizvodnje iz obnovljivih izvora u periode viših cena.
Javna podrška mogla bi da ubrza privatne investicije
Planirani program mogao bi da unapredi i uslove finansiranja za investitore i projektne kompanije.
Javna podrška može da smanji početne kapitalne troškove, poboljša očekivani povraćaj ulaganja i učini projekte baterijskih sistema privlačnijim komercijalnim kreditorima.
Međutim, stvarni efekti zavisiće od konačnih mehanizama podrške, uslova za ostvarivanje prava na finansiranje i dinamike sprovođenja javnih poziva i nabavki.
Odobrenje fiskalne fleksibilnosti ne predstavlja isto što i dodela sredstava pojedinačnim projektima ili preuzimanje obaveza za početak izgradnje.
Za Grčku, investicioni program deo je šireg nastojanja da se smanje troškovi energije i unapredi konkurentnost industrije.
Veći kapaciteti za skladištenje mogli bi da povećaju mogućnost iskorišćenja proizvodnje iz obnovljivih izvora, dok bi mere za unapređenje energetske efikasnosti zgrada i elektrifikaciju smanjile zavisnost od uvoznih goriva.
Šire tržište Jugoistočne Evrope takođe bi moglo da ima koristi ukoliko grčki baterijski sistemi smanje ograničavanje proizvodnje iz obnovljivih izvora i obezbede dodatnu fleksibilnost za prekograničnu trgovinu električnom energijom.
Ključni izazov biće sprovođenje planiranih mera. Grčka je već pokazala da može da proširuje kapacitete za proizvodnju iz obnovljivih izvora brže nego što elektroenergetski sistem može da apsorbuje svu raspoloživu energiju. Novi fiskalni prostor daje vladi mogućnost da smanji taj jaz, ali će stvarni uticaj na tržište zavisiti od brzine pretvaranja planiranih ulaganja u operativne kapacitete.
