Grčka priprema tehnički okvir za stambene solarne sisteme sa priključivanjem na utičnicu, snage do 800 W, čime bi potencijalno mogla da otvori masovno tržište električne energije i približi distribuiranu proizvodnju ekonomskom modelu potrošačke elektronike, umesto dosadašnjem pristupu razvoja konvencionalnih krovnih solarnih elektrana.
Reforme uvedene u septembru obuhvatile su kategoriju malih fotonaponskih sistema sa priključivanjem na utičnicu, uz šire izmene pravila o sopstvenoj potrošnji i skladištenju električne energije iza brojila.
Očekuje se da operator distributivnog sistema HEDNO do 31. oktobra objavi detaljne tehničke i bezbednosne zahteve, što predstavlja važan korak pre početka šire komercijalne primene.
Značaj ove promene ne ogleda se toliko u količini električne energije koju proizvodi pojedinačni uređaj, koliko u potencijalnom obimu tržišta.
Tradicionalni krovni solarni sistemi obično zahtevaju obilazak lokacije, tehničko projektovanje, angažovanje instalatera, dozvole i posebnu finansijsku procenu projekta.
Nasuprot tome, solarni sistem sa priključivanjem na utičnicu snage 800 W znatno je jednostavnije i manje rešenje.
Novi model mogao bi da omogući prodaju standardizovanih kompleta koji obuhvataju solarne panele, mikroinvertore, opremu za montažu i digitalni sistem za praćenje proizvodnje, namenjenih direktno domaćinstvima i malim preduzećima.
Time se menja i ekonomika privlačenja kupaca.
Umesto prodaje energetskog projekta za domaćinstvo vrednog 10.000–20.000 evra, trgovci bi potencijalno mogli da nude jeftinije modularne sisteme putem distributera elektroopreme, instalaterskih kompanija ili snabdevača električnom energijom.
Proizvodni energetski uređaj tako postaje sličniji kućnom aparatu.
Balkoni, terase i druge manje površine, koje ne bi opravdale ugradnju konvencionalnog krovnog solarnog sistema, mogle bi da postanu mesta za proizvodnju električne energije.
Pojedinačni doprinos ovih sistema biće ograničen. Međutim, nekoliko stotina hiljada malih instalacija moglo bi da formira značajan fond distribuiranih proizvodnih kapaciteta.
To otvara mogućnosti za proizvođače i distributere mikroinvertora, montažnih sistema, pametnih utičnica, brojila i softvera za upravljanje energijom u domaćinstvima.
Na tržište bi mogli da uđu i snabdevači električnom energijom.
Trgovac bi mogao da ponudi odobreni solarni komplet zajedno sa ugovorom o snabdevanju električnom energijom, dinamičkom tarifom ili planom finansiranja.
Korisnik bi tako dobio i proizvod za snabdevanje energijom i opremu namenjenu smanjenju potrošnje električne energije iz mreže.
Konkurencija među snabdevačima tako bi se proširila izvan same cene kilovat-sata.
Kompanije bi mogle da se nadmeću i na osnovu toga koliko električne energije njihovi korisnici mogu da izbegnu da kupe sa mreže.
Reforme u Grčkoj otvaraju prostor i za još jedan potencijalno važan proizvod za domaćinstva: samostalne baterijske sisteme za skladištenje električne energije iza brojila, koji mogu da se pune iz mreže i kasnije koriste za pokrivanje sopstvene potrošnje.
Time se omogućava fleksibilnije upravljanje potrošnjom čak i u domaćinstvima koja nemaju krovne solarne panele.
Korisnik koji koristi dinamičku tarifu mogao bi da puni bateriju kada je električna energija jeftina, a da je prazni tokom skupljih perioda.
Baterija bi prvenstveno služila za upravljanje troškovima električne energije, a ne za proizvodnju namenjenu tržištu.
To stvara drugačije komercijalno tržište u odnosu na velika skladišta električne energije.
Korisniku nije nužno potreban pristup veleprodajnom tržištu, status kvalifikovanog učesnika na tržištu balansiranja ili pravo na izvoz električne energije.
Ekonomski model je jednostavniji: kupiti električnu energiju kada je jeftina i koristiti je kasnije, kada bi njena nabavka bila skuplja.
Kombinovanje solarnih sistema sa priključivanjem na utičnicu i ovakvih baterija stvara još širu platformu za upravljanje energijom u domaćinstvima.
Solarna proizvodnja može da smanji kupovinu električne energije tokom dana.
Baterija omogućava premeštanje potrošnje jeftinije električne energije iz jednog sata u drugi.
Softver određuje kada je najpovoljnije puniti bateriju, prazniti je ili direktno koristiti proizvedenu energiju, dok dinamička tarifa pruža cenovni signal.
Domaćinstvo tako postepeno počinje da funkcioniše kao mali energetski portfolio.
Time se otvaraju mogućnosti za kompanije koje se bave upravljanjem energijom.
Sama hardverska oprema vremenom bi mogla da postane standardizovana roba, posebno kada više proizvođača ponudi slične fotonaponske module i baterije.
Veći deo dodate vrednosti mogao bi da se premesti na softver koji koordinira rad različitih uređaja.
Domaćinstva ne bi trebalo da moraju ručno da prate satne cene električne energije.
Automatizovani sistem mogao bi da preuzme tarife za naredni dan, predvidi solarnu proizvodnju i potrošnju domaćinstva, a zatim odredi najpovoljniji raspored rada sistema.
Kasnije bi u istu optimizaciju moglo da bude uključeno i punjenje električnih vozila.
Na taj način poslovni model postaje ponavljajući, umesto da se zasniva isključivo na jednokratnoj prodaji opreme.
Dobavljači opreme ostvaruju prihod prodajom hardvera, dok softverske kompanije mogu da naplaćuju pretplatu ili da učestvuju u podeli potvrđenih ušteda na troškovima električne energije tokom više godina.
Elektroenergetske kompanije mogle bi da iskoriste postojeći odnos sa korisnicima za ponudu dodatnih usluga.
Ovaj model mogao bi da promeni i način funkcionisanja distributivne mreže.
Ako veliki broj domaćinstava instalira identične sisteme i reaguje na iste cenovne signale, njihov zajednički uticaj mogao bi da postane značajan.
Istovremeno punjenje hiljada baterija tokom najjeftinijeg sata moglo bi da stvori novi lokalni vrh potrošnje.
Slično tome, velika koncentracija malih solarnih sistema mogla bi da promeni dnevne tokove električne energije u niskonaponskim distributivnim mrežama.
Zbog toga podaci sa pametnih brojila i automatizovana koordinacija postaju sve važniji.
Tehnički zahtevi koje će objaviti HEDNO imaće ključnu ulogu.
Sertifikacija, zaštita od ostrvskog rada, standardi za invertore i procedure prijavljivanja instalacija odrediće da li će tržište ostati dovoljno jednostavno za domaćinstva, uz istovremeno očuvanje bezbednosti distributivne mreže.
Preterano složene administrativne procedure mogle bi da ugroze model zasnovan na prodaji potrošačkih proizvoda.
S druge strane, nedovoljna tehnička kontrola mogla bi da izazove probleme sa pouzdanošću sistema kada broj instalacija značajno poraste.
Zbog toga je rok 31. oktobar važan za proizvođače i trgovce koji pripremaju komercijalne proizvode.
Potrebna im je jasnoća u pogledu toga koji uređaji će ispunjavati uslove, kako će instalacije morati da se registruju i da li će biti obavezno angažovanje stručnih instalatera.
Kada pravila budu definisana, Grčka bi mogla da postane jedno od zanimljivijih tržišta za testiranje modela masovne primene distribuirane energije u jugoistočnoj Evropi.
Prilika se ne odnosi na još jedan veliki talas razvoja solarnih elektrana, već na stvaranje potpuno nove kategorije kupaca: domaćinstava koja kupuju malu proizvodnu opremu, baterije i sisteme za optimizaciju potrošnje kao objedinjene proizvode namenjene maloprodaji.
Ako se ovakav model široko prihvati, sledeću fazu rasta distribuirane energije u Grčkoj mogli bi da pokrenu ne toliko investitori u velike energetske projekte, koliko prodavci elektronike, snabdevači električnom energijom i softverske kompanije koje energetska rešenja prodaju pojedinačnim domaćinstvima.
