Slovenačko tržište deljenja električne energije počinje da donosi merljive uštede industrijskim potrošačima, čime se dodatno potvrđuje potencijal novog modela energetskih usluga zasnovanog na efikasnijoj raspodeli postojeće proizvodnje iz obnovljivih izvora, umesto na izgradnji dodatnih energetskih kapaciteta.
Slovenačka tehnološka kompanija SunContract saopštila je 7. oktobra da je jedna kompanija iz metaloprerađivačke industrije, koja koristi njenu automatizovanu platformu za deljenje električne energije, smanjila troškove električne energije za 1.797 evra tokom tri meseca.
Industrijski potrošač uobičajeno troši oko 5.000–6.000 evra mesečno na električnu energiju. Prema podacima kompanije SunContract, u mesecu sa najvećim ostvarenim efektom ušteda je dostigla 853 evra.
Ove podatke objavila je sama kompanija, a nisu nezavisno revidirani, ali oni ukazuju na to da deljenje električne energije prelazi iz faze regulatornog koncepta u praktičnu komercijalnu primenu u industriji.
Osnovni poslovni model razlikuje se od konvencionalnog razvoja solarnih elektrana.
Korisnik ne mora nužno da instalira sopstveni fotonaponski sistem, promeni snabdevača električnom energijom ili značajnije menja raspored proizvodnje.
Umesto toga, softver usklađuje njegovu potrošnju sa proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora koja je dostupna na drugoj lokaciji, u okviru dozvoljenog modela deljenja.
Ekonomska vrednost proizlazi iz efikasnije raspodele postojeće električne energije.
Time se otvara prostor za razvoj tržišta energetskih usluga koje ne zahteva velika ulaganja u proizvodne kapacitete. Tradicionalni investitor u obnovljive izvore prihode prvenstveno ostvaruje vlasništvom nad proizvodnim postrojenjima ili njihovim upravljanjem. Platforma za deljenje električne energije, nasuprot tome, može da ostvaruje prihode od softvera, upravljanja transakcijama, pronalaženja korisnika, raspodele energije, obračuna i optimizacije.
Platforma tako postaje posrednik koji povezuje proizvođače sa potrošačima čiji se profili potrošnje uklapaju u raspoloživu proizvodnju.
Za industrijske potrošače prednosti su jasne.
Proizvođač sa velikom dnevnom potrošnjom može dobro da iskoristi solarnu energiju, ali postavljanje fotonaponskih panela na krovovima nije uvek izvodljivo.
Krovovi industrijskih objekata mogu biti neprikladni, zakupni odnosi mogu da otežaju vlasništvo nad opremom, kapital može biti usmeren na druge investicije, a raspoloživa krovna površina nedovoljna u odnosu na potrebe fabrike.
Deljenje električne energije predstavlja alternativno rešenje.
Kompanija tako potencijalno može da ostvari deo ekonomskih koristi sopstvene potrošnje energije iz obnovljivih izvora, čak i kada se proizvodno postrojenje ne nalazi iza njenog brojila.
Ova razlika mogla bi da postane sve značajnija sa decentralizacijom elektroenergetskih sistema.
Proizvodnja iz distribuiranih solarnih elektrana često je geografski raspršena, dok je industrijska potrošnja koncentrisana u fabrikama i komercijalnim objektima. Digitalna raspodela omogućava povezivanje ove dve strane bez potrebe da svaki potrošač poseduje sopstveno proizvodno postrojenje.
Komercijalna prednost tako se sve više pomera ka kompanijama koje mogu efikasno da usklade proizvodnju i potrošnju.
Ključnu ulogu ima obračun u kratkim vremenskim intervalima. Proizvodnja i potrošnja električne energije moraju se raspoređivati u dovoljno kratkim intervalima kako bi se utvrdilo kada je energija zaista bila dostupna i kada je potrošena.
Zbog toga pametna brojila, automatizovana obrada podataka i algoritmi za obračun predstavljaju osnovnu infrastrukturu ovog modela.
Ova usluga nalazi se na preseku snabdevanja električnom energijom, softverskih rešenja i finansijskog obračuna.
Za industrijske korisnike platforma može postati i deo šire strategije upravljanja energijom.
Fabrika u početku može da koristi deljenje električne energije samo radi smanjenja prosečnih troškova nabavke. Kasnije bi ista softverska platforma mogla da objedini deljenu proizvodnju, dinamičke tarife, sopstvenu proizvodnju, fleksibilnu potrošnju ili skladištenje energije.
Time se otvaraju mogućnosti za napredniju optimizaciju.
Proizvođač bi mogao da poveća obim pojedinih energetski intenzivnih procesa kada je dostupno više električne energije iz obnovljivih izvora, a da smanji potrošnju kada su tržišne cene visoke.
Model koji počinje kao deljenje energije tako može da preraste u upravljanje fleksibilnošću potrošnje.
Za snabdevače ovaj model predstavlja i konkurentski izazov i poslovnu priliku.
Ako korisnici mogu da ostvare ekonomske koristi kroz deljenje električne energije bez promene snabdevača, tradicionalni trgovci i snabdevači gube deo kontrole nad ponudom koju predstavljaju krajnjim kupcima.
Međutim, i sami snabdevači mogu da uključe deljenje električne energije u svoje proizvode. Korisnicima bi mogli da ponude paket koji objedinjuje konvencionalno snabdevanje, pristup zajedničkoj proizvodnji iz obnovljivih izvora, balansiranje, merenje i optimizaciju.
Time se maloprodaja električne energije pretvara u višeslojnu uslugu.
Slovenija bi mogla da posluži i kao osnova za širenje ovog modela na regionalnom tržištu.
Kompanija SunContract priprema širenje poslovanja na Austriju, gde regulatorne promene koje su stupile na snagu u oktobru proširuju mogućnosti za deljenje električne energije.
To je značajno jer vrednost tehnologije raste kada se isti poslovni model može primeniti na više tržišta.
Softver za usklađivanje proizvodnje i potrošnje, raspodelu električne energije i obračun transakcija u velikoj meri je prilagodljiv i primenljiv na većem broju tržišta. Regulatorni okviri i tržišna pravila razlikuju se od zemlje do zemlje, ali osnovnu platformu nije potrebno svaki put razvijati iz početka.
To bi moglo da omogući razvoj nove kategorije regionalnih energetskih kompanija koje poseduju relativno malo proizvodnih kapaciteta, ali upravljaju digitalnom infrastrukturom koja povezuje proizvođače i potrošače.
Sledeći izazov je potvrda ekonomske isplativosti u većem obimu.
Industrijski korisnici želeće dokaze da uštede ostaju značajne i nakon uračunavanja naknada za korišćenje platforme, troškova balansiranja, poreza i mrežarina. Ostvarena korist zavisiće i od profila potrošnje konkretnog korisnika i vremena u kojem je dostupna proizvodnja iz obnovljivih izvora.
Fabrika sa velikom potrošnjom tokom sunčanih sati mogla bi da ostvari veće koristi od preduzeća koje najveći deo energije troši noću.
Ipak, iskustvo iz Slovenije predstavlja važan rani pokazatelj.
Deljenje električne energije ne mora da ostane koncept energetske zajednice usmeren prvenstveno na domaćinstva i opštine. Ono može da postane komercijalni proizvod za nabavku električne energije u industriji.
Ako se merljive uštede potvrde i u većim portfeljima korisnika, konkurentska prednost sve više bi mogla da pripada ne samo kompanijama koje proizvode električnu energiju, već i onima koje mogu da odrede koji potrošač dobija svaki raspoloživi kilovat-sat i u kom trenutku.
