Slovenija otvara svoju elektroenergetsku mrežu novoj generaciji komercijalnih usluga zasnovanih na satelitskim podacima, veštačkoj inteligenciji i digitalnim blizancima, što bi deo ulaganja u mrežu moglo da preusmeri sa fizičke opreme ka kontinuiranoj nabavci podataka i analitike.
Evropska svemirska agencija je 29. septembra otvorila poziv razvijen u saradnji sa slovenačkim operatorom prenosnog sistema ELES, za operativne usluge koje koriste tehnologije posmatranja Zemlje, satelitskih komunikacija i satelitske navigacije.
Prijave su otvorene do 27. novembra, a projekti mogu da dobiju ESA sufinansiranje bez učešća u kapitalu u iznosu od 50–80% troškova, u zavisnosti od statusa kompanije i nacionalnog odobrenja. Slovenija je već unapred odobrila sredstva za domaće kandidate koji ispunjavaju uslove.
Program prvenstveno nije istraživački projekat.
ESA izričito traži tržišno spremna rešenja sa održivim komercijalnim poslovnim modelima i operativnim korisnicima.
Zbog toga bi ova inicijativa mogla imati veći značaj za tržište električne energije od još jednog pilot-projekta digitalizacije elektroenergetske mreže.
Oblasti primene obuhvataju prognoziranje proizvodnje iz obnovljivih izvora i potrošnje, analizu zagušenja, dinamičko određivanje termičkog kapaciteta, nadzor infrastrukture, prediktivno održavanje, upravljanje vegetacijom i integraciju eksternih podataka u digitalne blizance elektroenergetske mreže.
Zajednička karakteristika mnogih od ovih usluga jeste to što se mogu pružiti bez izgradnje nove trafostanice ili dalekovoda.
Satelitski vremenski podaci, na primer, mogu unaprediti prognoze sunčevog zračenja, uslova vetra i temperature vazduha.
Ti podaci zatim mogu poboljšati prognoze proizvodnje iz obnovljivih izvora i proračune tokova električne energije.
Oni mogu podržati i dinamičko određivanje termičkog kapaciteta, pri kojem stvarni kapacitet nadzemnog voda zavisi od temperature, vetra i drugih uslova u realnom vremenu, umesto da bude ograničen konzervativnim statičkim limitom.
Time se praktično može osloboditi dodatni kapacitet prenosa iz postojeće infrastrukture.
Satelitski snimci takođe mogu identifikovati približavanje vegetacije dalekovodima, klizišta, izloženost požarima i druge fizičke rizike duž dugih prenosnih koridora.
Komercijalni model razlikuje se od tradicionalne nabavke koju koriste energetske kompanije.
Umesto da jednom kupuju senzor ili inženjerski projekat, operatori mreže mogli bi da se pretplate na kontinuirano ažurirane skupove podataka i analitiku.
Tehnološka kompanija bi tako mogla da prodaje „inteligenciju elektroenergetske mreže kao uslugu“, kombinujući satelitske informacije, zemaljske senzore i veštačku inteligenciju u operativni proizvod koji koriste inženjeri u dispečerskim centrima.
ELES predstavlja atraktivno okruženje za testiranje ovakvih rešenja, jer Slovenija ima snažno povezanu elektroenergetsku mrežu, ambiciozne planove razvoja obnovljivih izvora i mrežna ograničenja na koja sve više utiču proizvodnja zavisna od vremenskih uslova i regionalni tokovi električne energije.
Uspeh bi mogao da stvori i izvozne mogućnosti.
Prenosne i distributivne mreže širom jugoistočne Evrope suočavaju se sa sličnim problemima: starijom infrastrukturom, integracijom obnovljivih izvora, rizicima povezanim sa vegetacijom, ekstremnim vremenskim uslovima i pritiskom da se iz postojećih vodova izvuče što veći kapacitet pre nego što budu završena skupa pojačanja mreže.
Platforma razvijena u Sloveniji zato bi potencijalno mogla da se ponudi operatorima i na drugim tržištima u regionu.
To otvara mogućnost za kompanije izvan tradicionalnog lanca snabdevanja elektroenergetskom opremom.
Kompanije koje se bave satelitskim podacima, razvojem AI rešenja, analizom vremenskih podataka, dronovima, digitalnim blizancima i softverom za elektroenergetske mreže mogle bi da se takmiče sa tradicionalnim inženjerskim kompanijama.
Rezultat bi mogao biti postepen pomak u strukturi ulaganja energetskih kompanija.
Tradicionalni CAPEX u mrežu i dalje će biti neophodan, ali bi deo povećanja kapaciteta i pouzdanosti sve više mogao da dolazi iz kvalitetnijih informacija.
Ako operator može bezbedno da poveća iskoristivi kapacitet voda zahvaljujući boljem poznavanju vremenskih uslova u realnom vremenu ili da identifikuje rizike od vegetacije pre nego što izazovu kvar, softver može odložiti ili smanjiti potrebu za fizičkim ulaganjima.
Ekonomika ovakvog pristupa postaje posebno privlačna tamo gde dozvole i izgradnja nove prenosne infrastrukture traju godinama.
Postoji i sve veća veza sa osiguranjem i otpornošću infrastrukture.
Bolje informacije o izloženosti požarima, poplavama, klizištima i ekstremnim vremenskim uslovima mogu unaprediti planiranje održavanja i potencijalno omogućiti operatorima i osiguravajućim kompanijama da preciznije procene rizike infrastrukture.
Digitalni blizanci zatim mogu objediniti te podatke sa stvarnom topologijom mreže i stanjem opreme.
Program Slovenije zato ukazuje na razvoj drugačijeg tipa kompanija za elektroenergetsku infrastrukturu.
Budući izvođač radova za elektroenergetsku mrežu možda neće nužno proizvoditi transformatore ili graditi dalekovodne stubove.
Umesto toga, mogao bi da prodaje kontinuirano ažurirane informacije koje postojećoj infrastrukturi omogućavaju da prenosi više električne energije, ređe otkazuje i ranije zahteva intervenciju.
Upravo zbog toga program ELES-a i ESA-e ima komercijalni značaj: on testira da li sami podaci o elektroenergetskoj mreži mogu postati skalabilan proizvod energetskog sektora.
