Azerbejdžan odlaže konačnu investicionu odluku o proširenju Južnog gasnog koridora dok evropski kupci ne ponude čvršće dugoročne obaveze za kupovinu gasa i dok ne bude jasnija struktura finansiranja projekta.
Predloženo proširenje trebalo bi da podrži cilj EU da do 2027. godine uvozi najmanje 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Isporuke su u 2025. godini dostigle oko 11,3 milijarde kubnih metara, u odnosu na 8,1 milijardu u 2021. godini, ali su i dalje znatno ispod postavljenog cilja.
Među razmatranim opcijama je povećanje kapaciteta gasovoda TANAP sa 16,2 milijarde na 31,7 milijardi kubnih metara godišnje, dok bi kapacitet TAP-a mogao biti povećan sa 10,5 milijardi na 23,3 milijarde kubnih metara. Gasovod Južni Kavkaz mogao bi da bude proširen sa 24 milijarde na 33,6 milijardi kubnih metara godišnje.
Potpuno proširenje koridora procenjuje se na oko pet godina, zbog čega je pravovremeno obezbeđivanje dugoročnih komercijalnih obaveza od ključnog značaja za realizaciju projekta.
Južni gasni koridor doprema gas u Evropu preko Gruzije i Turske, nakon čega isporuke stižu do Grčke, Albanije i Italije. Dodatne količine mogu biti plasirane u Bugarsku i susedna tržišta preko Grčko-bugarskog interkonektora.
Za evropske kupce, obezbeđivanje dodatnih količina azerbejdžanskog gasa sada zavisi od spremnosti da prihvate dugoročnije ugovorne obaveze, u trenutku kada Evropska unija istovremeno nastoji da smanji potrošnju fosilnih goriva.
