Neto proizvodnja električne energije u Sloveniji pala je 13% međugodišnje u avgustu, na 919 GWh, što je povećalo oslanjanje zemlje na uvoz.
Proizvodnja je takođe bila 7% niža nego u julu.
Proizvodnja iz termoelektrana pala je 42% međugodišnje, na 42 GWh, dok je proizvodnja hidroelektrana smanjena 33%, na 191 GWh.
Proizvodnja nuklearne elektrane Krško pala je 9%, na 458 GWh.
Proizvodnja iz vetra i sunca kretala se u suprotnom smeru, povećavši se 19%, na 228 GWh, ali taj rast nije bio dovoljan da nadoknadi pad proizvodnje iz konvencionalnih izvora.
Uvoz električne energije u Sloveniju porastao je 12% međugodišnje, na 869 GWh, dok je izvoz smanjen 14%, na 716 GWh.
Ova kombinacija dodatno je povećala zavisnost Slovenije od susednih tržišta tokom meseca.
Potrošnja električne energije u domaćinstvima dostigla je 251 GWh, što je 7% više nego u julu, dok je potrošnja komercijalnog sektora pala 4%, na 593 GWh.
Podaci za avgust pokazuju koliko slabija hidrološka proizvodnja i niža proizvodnja iz konvencionalnih izvora mogu brzo promeniti prekograničnu poziciju Slovenije, čak i uz rast kapaciteta iz obnovljivih izvora.
Za regionalno tržište, potreba Slovenije za uvozom povećava značaj raspoloživih prekograničnih tokova iz Austrije, Mađarske, Hrvatske i Italije, posebno u periodima smanjene dostupnosti hidroenergije.
