Cene električne energije na tržištu dan unapred u Jugoistočnoj Evropi snažno su se oporavile za 28. septembar, kako se potrošnja tokom radne nedelje vratila, a prekogranični tokovi u regionu preusmerili ka skupljim zapadnim tržištima, dok je Srbija ostala veliki izuzetak sa cenama gotovo 50 €/MWh nižim nego u Mađarskoj.
Osnovna cena na mađarskom HUPX-u porasla je za 47,3 €/MWh, na 161,19 €/MWh, dok je Rumunija dostigla 154,34 €/MWh, Bugarska 146,11 €/MWh, a Grčka 135,11 €/MWh.
Hrvatska je završila na 166,14 €/MWh, Crna Gora na 165,13 €/MWh, Slovenija na 168,95 €/MWh, Severna Makedonija na 150,41 €/MWh, a Albanija na 129,40 €/MWh.
Srbija je zabeležila najnižu prosečnu cenu u regionu od svega 111,69 €/MWh, uz malu promenu u odnosu na nedelju i oko 49,5 €/MWh ispod HUPX-a. Neuobičajeno veliki srpski diskont zadržao se uprkos tome što je zemlja i dalje bila neto uvoznik električne energije.
Zapadna tržišta bila su znatno skuplja. Nemačka je trgovala oko 195,40 €/MWh, Austrija na 174,51 €/MWh, a Italija oko 203,55 €/MWh, zadržavajući snažan ekonomski podsticaj za tokove električne energije ka zapadu tamo gde su prekogranični kapaciteti bili dostupni.
Regionalna potrošnja porasla je za oko 3,65 GW, sa nedeljnog nivoa na 28,83 GW, što je pomoglo obnovi premije karakteristične za radne dane nakon pada cena tokom vikenda.
Istovremeno, kombinovani sistem Mađarske i Jugoistočne Evrope prešao je sa gotovo uravnotežene pozicije u nedelju na neto izvoz od prosečno oko 1,39 GW. Oko 1,26 GW električne energije odlazilo je ka Italiji, dok je približno 547 MW usmereno ka Austriji i Slovačkoj.
Promena pravca prekograničnih tokova bila je jedan od najvažnijih pokretača oporavka tržišta u ponedeljak.
Bugarska je izvozila prosečno 1,33 GW, Rumunija oko 754 MW, Grčka 1,35 GW, a Bosna i Hercegovina oko 530 MW. Mađarska je ostala neto uvoznik od oko 821 MW, Hrvatska je uvozila približno 859 MW, a Srbija oko 394 MW.
Rumunija se izdvojila kao važan izvor tranzitnih tokova od istoka ka zapadu, sa prosečnim tokovima prema Mađarskoj od oko 1,92 GW. Bugarska je istovremeno isporučivala približno 1,15 GW Rumuniji i gotovo 390 MW Srbiji, što pokazuje sve povezaniju strukturu tokova na tržištima istočne Jugoistočne Evrope.
Mađarska je zatim deo tog uvoza preusmeravala ka zapadu i jugu, izvozeći oko 851 MW prema Austriji, 679 MW prema Sloveniji i 515 MW prema Hrvatskoj.
Ovakav obrazac pokazuje da Mađarska sve više funkcioniše ne samo kao tržište zavisno od uvoza, već i kao važan tranzitni čvor koji povezuje jeftiniju proizvodnju sa istoka sa potražnjom u Centralnoj Evropi.
Srbija je ostala najvažniji cenovni izuzetak.
SEEPEX je trgovao oko 34 €/MWh ispod Bugarske, gotovo 43 €/MWh ispod Rumunije i blizu 50 €/MWh ispod Mađarske. Ipak, Srbija je i dalje ukupno uvozila električnu energiju, što pokazuje da nacionalni neto bilans sve manje može samostalno da objasni formiranje cena na tržištu dan unapred.
Umesto toga, ograničenja pojedinačnih interkonektora, satni komercijalni rasporedi i zagušenja određuju da li jeftinija električna energija može da stigne do susednih tržišta sa višim cenama.
Satne krive takođe su pokazale rastuću vrednost fleksibilnosti.
HUPX je tokom perioda proizvodnje iz obnovljivih izvora u podne pao na oko 5,6 €/MWh, pre nego što je dostigao 342,2 €/MWh u 20. satu. Srbija se kretala od oko 20 €/MWh tokom perioda niskih cena do 276,6 €/MWh u večernjim satima.
Grčka je oko podneva nakratko dostigla 0 €/MWh, pre nego što se cena oporavila ka večernjem maksimumu od oko 271 €/MWh.
Rezultat je još jedan dan u kojem je razlika između pojedinačnih sati bila znatno veća od razlike između mnogih dnevnih prosečnih cena po državama.
Snažna solarna proizvodnja nastavlja da obara cene u podnevnim satima, dok pad proizvodnje iz obnovljivih izvora u večernjim satima brzo vraća premije za fleksibilne hidroelektrane, gasne elektrane, skladištenje energije i uvoz.
Za trgovce je sesija 28. septembra zato nosila dva signala. Potrošnja tokom radne nedelje i snažniji izvoz ka zapadu vratili su više prosečne cene na većini tržišta Jugoistočne Evrope, ali region je i dalje daleko od potpune konvergencije.
Sve vrednija trgovinska prilika nije samo izloženost regionalnoj baznoj ceni. To je sposobnost da se iskoriste širenje razlika između nacionalnih tržišta i, sve više, razlike između sati sa viškom električne energije u podne i večernje premije za fleksibilnost.
