Veleprodajne cene električne energije u Mađarskoj i Italiji porasle su u nedelji zaključno sa 20. septembrom, iako je potražnja širom jugoistočne Evrope oslabila, dok su cene na nekoliko zapadnoevropskih tržišta zabeležile oštar pad.
Italija je zabeležila najvišu nedeljnu prosečnu cenu električne energije za dan unapred u regionu, od 215,82 evra/MWh, što predstavlja rast od 2,51% u odnosu na prethodnu nedelju. U Mađarskoj je cena porasla 2,69%, na 182,08 evra/MWh. Poređenja radi, cena u Nemačkoj pala je 16,71%, na 135,25 evra/MWh, čime je mađarska električna energija bila gotovo 47 evra/MWh skuplja od nemačkog proseka.
Ova razlika je značajna za trgovce, jer samo smanjenje potrošnje nije bilo dovoljno da se cene u centralnoj i jugoistočnoj Evropi približe nivou na zapadnoevropskim tržištima. Regionalna potražnja za električnom energijom smanjena je 6,37%, dok je proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora takođe pala za 8%, smanjujući raspoloživost jeftinije električne energije. Promenili su se i prekogranični tokovi: Mađarska je povećala neto uvoz, dok su potrebe Rumunije za uvozom značajno porasle.
Razlika u cenama nije bila jednaka širom jugoistočne Evrope. Prosečna cena u Srbiji iznosila je 151,46 evra/MWh, što predstavlja pad od 2,72%, dok je u Bugarskoj pala 2,93%, na 162,07 evra/MWh. U Rumuniji je cena ostala gotovo nepromenjena i iznosila je 177,36 evra/MWh.
Nedelja je tako donela različite cenovne signale izvoznicima sa obe strane regiona. Premija Mađarske u odnosu na Nemačku dodatno je povećana, dok je Italija ostala tržište sa najvišom cenom među obuhvaćenim zemljama.
