Hrvatska je u nedelji zaključno sa 20. septembrom zabeležila pad proizvodnje iz varijabilnih obnovljivih izvora od 54,3%, što predstavlja jedan od najvećih padova u regionu, dok je istovremeno povećan neto uvoz električne energije.
Proizvodnja hidroelektrana porasla je 34,28%, delimično ublažavajući pad proizvodnje iz vetra i sunca. Ipak, taj rast nije bio dovoljan da spreči povećanje neto uvoza od 4,20%. Potražnja za električnom energijom u Hrvatskoj takođe je pala 9,76%, na 325,54 GWh, što je najveći procentualni pad potražnje među posmatranim tržištima.
Podaci ukazuju na promenu strukture snabdevanja Hrvatske tokom nedelje u kojoj je potrošnja električne energije bila niža. Međutim, sami nedeljni podaci ne pokazuju u kojoj meri su manjak proizvodnje iz obnovljivih izvora po satima nadoknađivali hidroelektrane, domaće termoelektrane ili uvoz.
Ova satna razlika ima značajnu komercijalnu ulogu. Snabdevači moraju da ispune ugovorene obaveze kada proizvodnja iz vetra i sunca opadne, dok proizvođači iz hidroelektrana odlučuju kada će raspoloživu proizvodnju plasirati na tržište. Uvozne cene i prekogranični prenosni kapaciteti mogu uticati na obe odluke.
Prosečna nedeljna cena električne energije u Hrvatskoj blago je pala, za 0,35%. Ipak, skromna promena cene prikriva veći operativni pomak: proizvodnja iz obnovljivih izvora naglo je smanjena, dok je prekogranična kupovina električne energije porasla uprkos padu potražnje.
