Cene električne energije na dan-unapred tržištima jugoistočne Evrope naglo su porasle 21. septembra, kako se potražnja tokom radne nedelje oporavila, dok je Mađarska zadržala značajnu premiju u odnosu na većinu susednih tržišta uprkos većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora.
Referentna cena na mađarskom HUPX tržištu porasla je za 46,40 evra/MWh, na 188,74 evra/MWh, što je bila najviša cena među glavnim međusobno povezanim tržištima u regionu. Rumunija je sledila sa 183,27 evra/MWh, Grčka sa 181,18 evra/MWh, a Bugarska sa 177,47 evra/MWh.
Cene su snažno porasle i na tržištima Zapadnog Balkana. U Albaniji su iznosile 176,12 evra/MWh, u Crnoj Gori 163,20 evra/MWh, a u Severnoj Makedoniji 162,16 evra/MWh. Hrvatska je dostigla 155,92 evra/MWh, Slovenija 148,12 evra/MWh, a srpsko SEEPEX tržište 147,71 evra/MWh.
Srpsko tržište zabeležilo je jednu od najnižih prosečnih cena u regionu, uprkos rastu od 30,20 evra/MWh u odnosu na prethodnu sesiju. Na SEEPEX-u se trgovalo uz diskont od 41,03 evra/MWh u odnosu na HUPX, dok je diskont Slovenije iznosio 40,61 evra/MWh, a Hrvatske 32,82 evra/MWh.
Ove razlike pokazuju da rast cena nije bio ravnomeran širom regiona. Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka formirale su skuplji istočni klaster, dok su Srbija, Slovenija i Hrvatska ostale znatno jeftinije. Crna Gora i Severna Makedonija nalazile su se u sredini regionalnog raspona.
Italija je ostala najskuplje susedno tržište sa 224,23 evra/MWh, uz premiju od 35,50 evra/MWh u odnosu na Mađarsku i znatno veće razlike u odnosu na tržišta Zapadnog Balkana. Austrija je završila na 137,98 evra/MWh, dok je Nemačka ostala najjeftinije veliko referentno tržište sa 96,60 evra/MWh, uprkos dnevnom rastu od gotovo 75 evra/MWh.
Razlika između Mađarske i Nemačke smanjena je za 28,40 evra/MWh, ali je i dalje ostala izuzetno visoka, na 92,14 evra/MWh. Premija Mađarske u odnosu na Grčku povećana je na 7,56 evra/MWh.
Prognozirana prosečna potrošnja električne energije u regionu iznosila je 29.301 MW, što je za 4.081 MW više nego u nedelju, usled nastavka industrijskih i komercijalnih aktivnosti. Potražnja je u Rumuniji i Bugarskoj povećana za 1.858 MW, u Sloveniji i Hrvatskoj za 1.288 MW, u Mađarskoj za 476 MW, a u Grčkoj za 458 MW.
Oporavak potražnje nadmašio je rast proizvodnje iz obnovljivih izvora. Očekivana regionalna solarna proizvodnja povećana je za 1.474 MW, na 5.808 MW, dok je proizvodnja energije iz vetra porasla za 356 MW, na 2.009 MW. Ukupna prognozirana proizvodnja iz solarnih i vetroelektrana tako je dostigla oko 7,82 GW.
Neto uvoz u Mađarsku i jugoistočnu Evropu smanjen je za 591 MW, na 2.095 MW, čak i uz povećanje potrošnje. Bruto prilivi iz Austrije i Slovačke blago su porasli, na 3.001 MW, što ukazuje da su veća regionalna proizvodnja i promenjeni prekogranični tokovi apsorbovali deo rasta potražnje tokom radne nedelje.
Mađarska je ostala neto uvoznik sa oko 1.031 MW. Rumunija je uvozila približno 912 MW, Hrvatska 700 MW, Srbija 602 MW, a Grčka 113 MW. Bugarska se izdvojila kao neto izvoznik sa oko 1.461 MW.
Tokovi prema Italiji prosečno su iznosili oko 1.039 MW, podržani značajnom premijom italijanskog tržišta u odnosu na cene širom Balkana. Ovaj izvozni potencijal smanjio je količinu električne energije dostupnu unutar jugoistočne Evrope i dodatno podstakao prekograničnu trgovinu u pravcima sever-jug i istok-zapad.
Terminske cene dodatno su potvrdile kratkoročni signal rasta. Mađarska električna energija za 39. nedelju poskupela je za 14,50 evra/MWh, na 205 evra/MWh, dok je za 40. nedelju porasla za 9 evra/MWh, na 197,50 evra/MWh. Oktobarski ugovor povećan je za 9,50 evra/MWh, na 208 evra/MWh, dok je kalendarski proizvod za 2026. godinu porastao za 4 evra/MWh, na 153,50 evra/MWh.
Premija mađarskih terminskih cena u odnosu na Nemačku dostigla je 35 evra/MWh za oktobar, u poređenju sa 20 evra/MWh za 40. nedelju i 21,50 evra/MWh za kalendarsku 2026. godinu. Ovakva struktura ukazuje da trgovci i dalje uračunavaju ograničenja prenosnih kapaciteta i rizike regionalnog snabdevanja u mađarske ugovore i nakon neposredne spot sesije.
Cene energenata pružile su malo prostora za olakšanje. Austrijski CEGH gas trgovao se po 79,95 evra/MWh, dok su oktobarski i gasni terminski ugovori za četvrti kvartal porasli za 3,50 evra/MWh, na 81 evro/MWh. EU dozvole za emisije ugljen-dioksida ostale su na 86,89 evra po toni.
Ugalj se kretao u suprotnom smeru, pa je oktobarski ugovor pojeftinio za 2 evra, na 136,50 evra po toni, dok je ugovor za četvrti kvartal pao za 1,50 evra, na 137 evra po toni. Ipak, niže cene uglja nisu bile dovoljne da neutrališu uticaj skupog gasa, troškova emisija i veće potražnje za električnom energijom.
Naredna promena vremena mogla bi da dodatno podrži potražnju, umesto da donese olakšanje. Prosečne temperature širom Mađarske i jugoistočne Evrope, izuzimajući Grčku, trebalo je da padnu sa oko 19,2 stepena Celzijusa 21. septembra na 14,4 stepena 22. septembra. U Srbiji je prognoziran pad sa 18,8 na 14,2 stepena, a u Bugarskoj sa 19,1 na 13,8 stepeni.
Neposredan signal sa tržišta ukazuje na povratak visokih cena tokom radne nedelje, ali neuobičajeno velike razlike između susednih berzi ostaju važnija karakteristika za trgovinu. Srbija, Slovenija i Hrvatska i dalje nude jeftiniju električnu energiju, dok ograničeni prekogranični kapaciteti i potražnja za izvozom ka Italiji sprečavaju da se ti diskonti u potpunosti smanje u odnosu na mađarsko i istočno-balkanska tržišta.
