Cene električne energije na tržištu dan-unapred porasle su u većem delu Jugoistočne Evrope za isporuku u petak, dok je slabija proizvodnja iz vetra povećala potrebe regiona za uvozom, dodatno proširivši premiju Mađarske u odnosu na Nemačku uprkos snažnijoj solarnoj proizvodnji.
Bazna cena električne energije u Mađarskoj na HUPX-u porasla je 2,50 evra, na 180,25 evra/MWh, što je najviši nivo među glavnim tržištima Centralne i Jugoistočne Evrope, izuzev Italije. Razlika između mađarske i nemačke cene povećana je za gotovo 25 evra, na 59,72 evra/MWh, dok je cena električne energije u Nemačkoj pala 22,40 evra, na 120,53 evra/MWh.
Širenje cenovnog raspona poklopilo se sa snažnim povećanjem tokova električne energije ka Mađarskoj i Jugoistočnoj Evropi preko Austrije i Slovačke. Očekivalo se da će uvoz iz centralnog dela Evrope u proseku dostići 2.605 MW, što je 1.252 MW više nego u četvrtak, dok je ukupna neto uvozna pozicija regiona povećana za 1.443 MW, na 2.569 MW.
Glavni faktor bila je slabija proizvodnja iz vetra. Očekivalo se da će regionalna proizvodnja iz vetra pasti za 932 MW, na 1.140 MW, čime je više nego poništen rast solarne proizvodnje od 1.065 MW, na 7.208 MW.
Očekivalo se da će potrošnja električne energije u regionu porasti samo umereno, za 222 MW, na 29.600 MW, uprkos povećanju prosečne temperature za oko jedan stepen Celzijusa. Kombinacija manje proizvodnje iz vetra i relativno stabilne potražnje zato je povećala oslanjanje na uvoz i skuplju termo proizvodnju.
Najveći rast cene zabeležen je u Srbiji, gde je bazna cena na SEEPEX-u skočila 50,50 evra, na 159,62 evra/MWh. Uprkos snažnom rastu, Srbija je ostala 20,63 evra/MWh ispod Mađarske.
Grčka je takođe zabeležila značajan rast, uz povećanje cene od 26,60 evra, na 168,90 evra/MWh, dok je Albanija porasla 24,10 evra, na 171,58 evra/MWh.
Cena u Rumuniji povećana je 7,30 evra, na 176,48 evra/MWh, čime je razlika u odnosu na Mađarsku smanjena na svega 3,77 evra/MWh. Bugarska je porasla 10,40 evra, na 169,55 evra/MWh.
Kretanja cena bila su neujednačena u ostatku regiona. Slovenija je pala 23,20 evra, na 168,41 evra/MWh, dok je Hrvatska zabeležila blagi pad od 1,90 evra, na 170,33 evra/MWh. Crna Gora je porasla na 148,13 evra/MWh, dok je Severna Makedonija ostala najjeftinije posmatrano tržište Jugoistočne Evrope sa cenom od 144,54 evra/MWh.
Italija je ostala izrazito najskuplje tržište u regionu, iako je njena nacionalna cena blago pala na 220,83 evra/MWh. Italijanska premija iznosila je više od 40 evra/MWh u odnosu na Mađarsku i oko 50–76 evra/MWh u odnosu na većinu tržišta Jugoistočne Evrope, čime je zadržan snažan komercijalni podsticaj za izvoz električne energije ka Italiji.
Uprkos velikom oslanjanju regiona na uvoz sa severa, očekivalo se da će Jugoistočna Evropa prema Italiji poslati prosečno 464 MW, što odražava značajnu razliku između italijanskog tržišta i njenih jugoistočnih suseda.
Podaci o bilansu električne energije pokazali su da je Bugarska bila najveći regionalni izvoznik sa oko 1.551 MW, ispred Grčke sa 602 MW. Mađarska, Rumunija, Hrvatska i Srbija ostale su neto uvoznici, pri čemu je Mađarska uvozila oko 1.744 MW, a Rumunija 1.203 MW.
Cene električne energije za buduće periode takođe su ojačale u Mađarskoj. Bazna cena za 39. nedelju porasla je 11 evra, na 190,50 evra/MWh, dok je za 40. nedelju povećana 3 evra, na 188,50 evra/MWh. Oktobarski ugovor porastao je 3,50 evra, na 198,50 evra/MWh, dok je kalendarski ugovor za 2026. ostao nepromenjen na 149,50 evra/MWh.
Rast cena električne energije usledio je uprkos slabijim cenama goriva. Cena gasa na austrijskom CEGH-u pala je 4,90 evra, na 78,50 evra/MWh, dok je oktobarski gas pojeftinio na 77,50 evra/MWh, a oktobarski ugalj na 138,50 dolara po toni. Cena emisijskih jedinica EU kretala se u suprotnom smeru, porastavši 1,30 evra, na 86,03 evra po toni.
Tržište za isporuku u petak pokazalo je sve izraženiju razliku između severnih i zapadnih cenovnih zona. Jugoistočna Evropa našla se između jeftinije nemačke električne energije sa severa i znatno skuplje potražnje u Italiji na zapadu.
Sa naglim padom proizvodnje iz vetra, raspoloživost prenosnih kapaciteta, a ne ukupna regionalna potrošnja, postala je ključno ograničenje. To je povećalo tokove električne energije preko Austrije i Slovačke, dok je značajna italijanska premija na cenu nastavila da podržava izvoz električne energije ka Italiji.
