Prekogranična trgovina električnom energijom u jugoistočnoj Evropi značajno je oslabila u nedelji zaključno sa 13. septembrom, smanjujući mogućnost regiona da izbalansira nacionalne deficite u snabdevanju i doprinoseći rastu veleprodajnih cena na većini tržišta.
Ukupni neto tokovi električne energije smanjeni su 23,2% na nedeljnom nivou, na 0,94 TWh, sa 1,22 TWh u prethodnom periodu. Pad je zabeležen istovremeno sa 7% manjom proizvodnjom iz vetra i sunca i nižom proizvodnjom iz termoelektrana u Grčkoj, Srbiji, Hrvatskoj i Turskoj.
Rumunija je zabeležila najveću promenu među regionalnim uvoznicima. Njen neto uvoz smanjen je gotovo 50%, na 74,54 GWh, uz gotovo 80% veći obim proizvodnje iz vetra i povećanje proizvodnje iz termoelektrana od 10,6%. Mađarska je smanjila neto uvoz za 12,5%, dok je Hrvatska zabeležila pad od 9,7%.
Manji uvoz nije nužno ukazivao na povoljnije uslove na nacionalnim tržištima. Cena električne energije u Hrvatskoj porasla je 8,5%, na 176,34 evra/MWh, dok je u Mađarskoj povećana 4,6%, na 177,31 evra/MWh. Ograničeniji pristup prekograničnoj električnoj energiji ostavio je oba sistema više oslonjena na domaću proizvodnju u periodima slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Bugarska je krenula u suprotnom smeru, povećavši neto izvoz za 38%, na 274,67 GWh. Veća proizvodnja iz termoelektrana i umereni rast proizvodnje iz promenljivih obnovljivih izvora omogućili su Bugarskoj da snabdeva susedna tržišta uprkos snažnom padu domaće hidroelektrične proizvodnje.
Grčka je takođe ojačala svoju neto izvoznu poziciju, povećavši izvoz sa 79,2 GWh na 91,93 GWh. Promena je bila manje posledica veće proizvodnje, a više rezultat pada domaće potrošnje od 7,5%, čime je deo električne energije oslobođen za izvoz na susedna tržišta.
Srbija je zabeležila marginalno povećanje izvoza, pošto su veća proizvodnja hidroelektrana i slabija potrošnja nadomestile pad proizvodnje iz termoelektrana. Ipak, cena električne energije u Srbiji porasla je 11,1%, što je bio najveći rast među posmatranim tržištima u regionu.
Pad prekogranične trgovine ukazuje na sve veći značaj interkonektora koji povezuju Zapadni Balkan sa Grčkom, Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i Hrvatskom. Kada proizvodnja iz obnovljivih izvora istovremeno opada na više tržišta, raspoloživi prekogranični prenosni kapacitet postaje deo regionalne ponude električne energije.
Ograničeni prekogranični tokovi ostavljaju nacionalne elektroenergetske sisteme izloženijim troškovima domaće proizvodnje i mogu dovesti do širih i dugotrajnijih razlika u cenama između susednih tržišta.
Promovisano uz Virtu.Energy
