Energetski regulator Albanije predložio je nova pravila za prenos elektroenergetske imovine, preuzimanje kompanija i korišćenje akcija i infrastrukturne imovine kao obezbeđenja za finansiranje. Pravila bi mogla da promene način na koji banke i investitori strukturiraju transakcije sa licenciranim energetskim kompanijama. Energy Regulatory Authority (ERE) objavio je dva nacrta propisa 29. oktobra, nakon izmena uvedenih Zakonom o elektroenergetskom sektoru Albanije br. 59/2026.
Nacrti obuhvataju proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, skladištenje energije i infrastrukturu za punjenje električnih vozila, kao i promene vlasništva ili kontrole nad licenciranim kompanijama. Njima se uređuju i uslovi pod kojima poverioci mogu da uzmu elektroenergetsku imovinu kao obezbeđenje, aktiviraju sredstva obezbeđenja i preuzmu kontrolu nad projektima u finansijskim teškoćama. Za banke koje finansiraju projekte, infrastrukturne fondove i investitore u preuzimanja to bi moglo da znači izričitije regulatorne zahteve u ugovorima o finansiranju, vlasničkim transakcijama i postupcima naplate duga. Propisi su još u fazi javnih konsultacija i njihove konačne odredbe nisu usvojene.
Pragovi za odobrenje prenosa imovine
Prvi nacrt propisuje postupak za pribavljanje prethodnog odobrenja ERE za prenos imovine koja se koristi u licenciranim elektroenergetskim delatnostima. Obuhvaćeni su prodaja, zakup, hipoteka, zaloga i drugi aranžmani koji utiču na vlasništvo, državinu, korišćenje ili ekonomsku kontrolu nad relevantnom infrastrukturom. Predlog razlikuje transakcije za koje je potrebno prethodno odobrenje od prenosa manje vrednosti koji mogu biti izuzeti.
Prema nacrtu, za transakcije sa imovinom vrednom do 150 miliona albanskih leka, odnosno približno 1,65 miliona EUR, prethodno odobrenje ERE ne bi bilo potrebno ako su ispunjeni propisani uslovi. Među njima su poštovanje uslova elektroenergetske licence i odsustvo rizika po kontinuitet usluge ili sigurnost snabdevanja. Za hidroelektrane instalisane snage manje od 5 MW predviđen je poseban prag od 50 miliona leka, odnosno približno 550.000 EUR, iznad kojeg bi prethodno odobrenje bilo obavezno.
Regulator bi mogao da razmatra i povezane transakcije kao celinu, kako investitori ne bi izbegli proveru veštačkim deljenjem prenosa imovine na manje poslove. Izuzeci bi mogli da pojednostave pojedine redovne komercijalne transakcije, uz zadržavanje nadzora nad prenosima koji mogu uticati na rad elektroenergetske infrastrukture. Predloženi pragovi, međutim, ne oslobađaju učesnike drugih ugovornih i zakonskih obaveza. I dalje mogu biti potrebne druge dozvole, odobrenja u vezi sa koncesijama i ispunjavanje ostalih regulatornih zahteva.
Zaloga udela i kontrola nad licenciranim kompanijama
Drugi nacrt uređuje promene pravnog statusa i vlasničke kontrole, kao i korišćenje vlasničkih udela kao sredstva obezbeđenja. Posebno je značajan za projektno finansiranje u kojem zajmodavci uzimaju zalogu na udelima kompanije koja poseduje elektroenergetsku licencu. Takav aranžman omogućava banci da ostvari ugovorena prava ako dužnik ne ispuni obaveze, ali naplata može dovesti i do prenosa kontrole nad licenciranom kompanijom na poverioca ili drugog investitora.
Prema predlogu ERE, proveravalo bi se da li uspostavljanje ili aktiviranje sredstva obezbeđenja može izazvati promenu kontrole za koju je potrebno regulatorno odobrenje. Banke i dužnici morali bi da prijave obezbeđenu obavezu, relevantne ugovorne odredbe, uslove naplate i moguće posledice po vlasništvo i poslovanje kompanije. Od podnosilaca zahteva mogla bi se tražiti i procena koja pokazuje kako bi se licencirana delatnost nastavila nakon aktiviranja sredstva obezbeđenja.
Nacrt ne uvodi opštu zabranu zaloge udela, projektnog finansiranja ili drugih sredstava obezbeđenja. Umesto toga, razlikuje strukture finansiranja kojima odobrenje nije potrebno od aranžmana koji mogu dovesti do pravno relevantne promene kontrole. Za zajmodavce je ta razlika važna pri proceni da li sredstvo obezbeđenja mogu da aktiviraju u rokovima i pod uslovima iz kreditne dokumentacije. Obezbeđenje koje je pravno valjano, ali se bez regulatornog odobrenja ne može realizovati, može imati drugačiju komercijalnu vrednost od onog koje se može odmah naplatiti.
Regulatorna provera pri preuzimanju kompanija
Nacrt o vlasničkoj kontroli predviđa rok od 30 radnih dana za razmatranje zahteva nakon dostavljanja potpune dokumentacije, uz primenu zakonskih odredaba o prekidu ili produženju roka. Podnosioci zahteva morali bi da prikažu postojeću i predloženu vlasničku strukturu, uključujući direktne i indirektne vlasnike i lica koja imaju krajnju kontrolu. Regulator bi mogao da ispita i finansijske i organizacione kapacitete predloženog novog kontrolnog vlasnika.
Zbog toga bi prenosi udela, korporativna restrukturiranja i promene investitora koji imaju kontrolu zahtevali više pažnje pri pripremi regulatorne dokumentacije. Investitori bi morali da uključe taj postupak u rokove za preuzimanje, a ugovori o kupovini mogli bi da uslove zaključenje transakcije pribavljanjem odobrenja ERE. Ugovori o finansiranju takođe bi mogli da sadrže posebne odredbe o saradnji u regulatornom postupku, dozvoljenim promenama vlasništva i posledicama kašnjenja odobrenja.
Ovo pitanje je naročito značajno za transakcije sa više holding kompanija, međunarodnim strukturama za finansiranje ili različitim kategorijama investitora. Takve strukture su česte u infrastrukturnim ulaganjima. One, međutim, mogu otežati utvrđivanje ko ima krajnju kontrolu nad licenciranom kompanijom.
Naplata obezbeđenja kod projekata u teškoćama
Regulatorni tretman sredstava obezbeđenja posebno je važan kada elektroenergetski projekat zapadne u finansijske teškoće. Ako dužnik ne ispuni obaveze, zajmodavci mogu pokušati da preuzmu kontrolu nad projektnom kompanijom, prenesu njenu imovinu ili organizuju prodaju drugom investitoru. Vrednost obezbeđenja u takvim okolnostima delom zavisi od brzine i delotvornosti njegove realizacije.
Postupak regulatornog odobrenja može da zaštiti sigurnost sistema i kontinuitet licenciranih delatnosti, ali može uticati i na trajanje restrukturiranja. Predložena pravila u Albaniji zahtevala bi da se za relevantne transakcije pokaže da će obaveze pružanja elektroenergetskih usluga i uslovi licence ostati ispunjeni. Banke bi zato morale da procenjuju mogućnost naplate obezbeđenja zajedno sa kontinuitetom rada projekta.
Tehnički savetnici mogli bi da procenjuju da li predloženi novi vlasnik ili operator ima resurse za bezbedno održavanje elektroenergetske infrastrukture. Pravni savetnici morali bi da utvrde koje promene zahtevaju odobrenje i kako strukturirati transakciju u skladu sa važećim pravilima. To bi moglo da poveća potrebu za objedinjenom pravnom, finansijskom i tehničkom analizom projekta.
Značaj za Srbiju i susedna tržišta
Albanski predlozi relevantni su i za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, gde finansiranje energetske infrastrukture često uključuje projektne kompanije posebne namene, bankarske kredite i obezbeđenje na udelima ili imovini projekta. Pravila o licencama, koncesijama i sredstvima obezbeđenja razlikuju se među tim zemljama, pa se albanski okvir ne može neposredno primenjivati na drugim tržištima. Pitanja koja se postavljaju pri finansiranju ipak su slična.
Banke moraju da utvrde da li elektroenergetska imovina može biti prodata, refinansirana ili preneta nakon neispunjenja obaveza dužnika. Investitori istovremeno moraju da razumeju kako promena vlasništva utiče na dozvole za rad i odobrenja projekta. U Crnoj Gori to može biti posebno važno kada infrastrukturne transakcije uključuju koncesije ili projektne kompanije finansirane iz inostranstva. U Srbiji su ista pitanja relevantna za preuzimanja projekata obnovljivih izvora energije, refinansiranje i pakete obezbeđenja koje zajmodavci dobijaju.
Za region je važno uspostavljanje jasnijih postupaka za promene vlasništva, uz očuvanje prava zajmodavaca i operativnih obaveza nosilaca licenci. Albanski nacrti se, međutim, odnose na regulatorni okvir te zemlje. Njihove konačne odredbe zavisiće od propisa usvojenih po završetku konsultacija.
Vlasništvo nad imovinom i vrednost obezbeđenja
Elektroenergetska infrastruktura ne može se uvek tretirati kao obična komercijalna imovina. Postrojenje može imati tehničku vrednost i biti komercijalno održivo, ali njegova upotreba kao obezbeđenja zavisi od prava vezanih za licencu, koncesionih aranžmana i obaveza u poslovanju. Zato procena vrednosti za investitore, pored proizvodnog kapaciteta, očekivanih prihoda i rizika izgradnje, mora da obuhvati i uslove prenosa vlasništva i naplate obezbeđenja.
Za zajmodavce je ključno da li se naplativo sredstvo obezbeđenja može, kroz predvidiv regulatorni postupak, pretvoriti u kontrolu nad poslovanjem ili prihod od prodaje. Predlozi ERE nastoje da razjasne te postupke i utvrde izuzetke i zahteve za regulatornu proveru. Konačne komercijalne posledice zavisiće od propisa koji budu usvojeni nakon konsultacija. Predloženi pristup stavlja regulatorno odobrenje, kontinuitet vlasništva i mogućnost naplate obezbeđenja među pitanja koja banke i investitori širom Jugoistočne Evrope moraju da razmotre pre ulaganja kapitala.
