Albanija bi mogla da postane nova kapija za tečni prirodni gas (LNG) koji ulazi u jugoistočnu Evropu, u okviru planova za jadranski terminal sa godišnjim kapacitetom za regasifikaciju do 5 miliona tona.
Projekat, koji se razvija sa američkom kompanijom Argent LNG, prvenstveno je namenjen snabdevanju regionalnog, a ne albanskog tržišta. Planirane gasovodne veze mogle bi da omoguće transport uvezenog gasa ka Zapadnom Balkanu, a zatim i dalje prema tržištima centralne i istočne Evrope.
Kompanija Argent LNG potpisala je memorandum o razumevanju sa albanskom vladom koji obuhvata razvoj infrastrukture za skladištenje i regasifikaciju.
Terminal bi mogao da bude povezan sa Transjadranskim gasovodom (TAP), planiranim Jonsko-jadranskim gasovodom (IAP) i koridorom Fier–Vlora. Aranžmani za reverzibilni tok i zamenu gasa mogli bi dodatno da prošire njegov komercijalni domet ka udaljenijim tržištima, potencijalno uključujući i Ukrajinu.
Očekuje se da će američki LNG biti glavni izvor snabdevanja. Argent LNG je takođe potpisao memorandume o saradnji sa turskom kompanijom BOTAS, ukrajinskim Naftogazom i rumunskim operatorom prenosnog sistema Transgaz, što ukazuje na širu strategiju povezivanja tržišta od Jadranskog do Crnog mora.
Terminal se predstavlja kao projekat energetske bezbednosti u okviru inicijative Tri mora i kao alternativa postojećim gasovodnim koridorima.
Komercijalna opravdanost projekta zavisiće od obezbeđivanja pristupa gasovodnoj mreži, dugoročnih kupaca i konkurentnih tarifa za transport kroz više nacionalnih prenosnih sistema. Ukoliko se ti uslovi ispune, Albanija bi mogla da dobije značajnu ulogu u regionalnoj trgovini gasom, daleko veću od veličine njenog domaćeg tržišta.
