Rastući tokovi gasa sa juga ka severu guraju rumunsku izvoznu gasnu infrastrukturu ka njenim granicama, pri čemu se dotok iz Bugarske približava 14 miliona kubnih metara dnevno, dok veza Arad–Segedin prema Mađarskoj već radi blizu maksimalnog kapaciteta.
Rumunija je sada počela da prima gas preko Ruse–Đurđu interkonekcije, pored većeg koridora Kardam–Negru Voda, čime dodatno jača svoju ulogu mosta između LNG ulaznih tačaka na Balkanu i potražnje u Centralnoj Evropi.
Početni tokovi preko Ruse–Đurđu su skromni i iznose oko 0,2 miliona kubnih metara dnevno.
Tržišni značaj ovog pravca ne ogleda se toliko u samom obimu, koliko u sve intenzivnijem korišćenju šireg koridora.
Više od polovine gasa koji ulazi iz Bugarske dalje se transportuje preko Arad–Segedin interkonekcije prema Mađarskoj, gde su dnevni tokovi, prema dostupnim podacima, blizu maksimalnog kapaciteta od oko 7,7–7,8 miliona kubnih metara.
To znači da bi dodatni gas koji ulazi u Jugoistočnu Evropu preko Grčke i Bugarske uskoro mogao naići na ograničenja u prenosnoj mreži pre nego što stigne do kupaca u Centralnoj Evropi.
Rumunska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 75%, što zemlji daje dodatnu fleksibilnost za prihvat uvoza i upravljanje domaćom potrošnjom, uz istovremeno podržavanje tranzitnih tokova.
Ovaj pomak predstavlja značajnu promenu regionalne gasne geografije.
Rute koje su nekada bile sekundarne u odnosu na tradicionalne gasovode istok–zapad za transport ruskog gasa sada postaju deo glavne evropske infrastrukture za zamenu ranijih izvora snabdevanja.
LNG koji ulazi u Grčku može se transportovati preko Bugarske u Rumuniju, a zatim dalje prema Mađarskoj i potencijalno drugim tržištima Centralne Evrope.
Aktiviranje pravca Ruse–Đurđu pokazuje da operatori počinju da koriste dodatne interkonekcije kao glavne transportne pravce kako primarni koridori postaju sve opterećeniji.
Ali to istovremeno otkriva i sledeći problem.
Fizički pristup većim količinama LNG-a ne znači automatski i povećanje mogućnosti isporuke ukoliko su nizvodni gasovodi već popunjeni.
Sledeća faza diverzifikacije snabdevanja gasom u Jugoistočnoj Evropi zato će sve više zavisiti od prenosnog kapaciteta, raspodele kapaciteta i zagušenja mreže, a ne samo od pristupa alternativnim količinama gasa.
To može uticati i na regionalne razlike u cenama.
Kada prekogranična ruta dostigne svoj maksimum, gas sa jedne strane ograničenja više ne može u potpunosti da izjednačava cene sa druge strane, što potencijalno može dovesti do trajnih razlika između cena na balkanskim i centralnoevropskim tržištima.
Rumunija se zato nalazi u središtu sledeće faze regionalne integracije tržišta gasa.
Njena uloga sve manje se zasniva samo na domaćoj proizvodnji i skladištenju, a sve više na sposobnosti da južni LNG transportuje ka severu.
Ključno pitanje za tržište više nije da li gas može da stigne do Rumunije, već koliko gasa može da prođe kroz nju.
