Hrvatska će izdvojiti oko 170 miliona evra kako bi troškove električne energije, gasa i grejanja za domaćinstva zadržala ispod tržišnog nivoa tokom zime, štiteći potrošače od volatilnosti veleprodajnih cena, ali istovremeno dodatno odlažući povratak punog prenosa tržišnih troškova na krajnje potrošače.
Mere će važiti od 1. oktobra 2026. do 31. marta 2027. godine, pri čemu je oko 126,4 miliona evra namenjeno električnoj energiji, a 43,7 miliona evra gasu i daljinskom grejanju.
Vlada procenjuje da će program zadržati prosečan mesečni račun za električnu energiju za domaćinstva na oko 43,33 evra, u poređenju sa približno 58,25 evra bez intervencije.
Podrška za gas trebalo bi da spreči, prema procenama zvaničnika, prosečno povećanje cena od oko 16% koje bi se inače dogodilo.
Tarife za prenos i distribuciju koje naplaćuju HOPS, HEP ODS i Plinacro takođe će ostati nepromenjene tokom perioda primene mera.
Ova politika hrvatskim domaćinstvima pruža još jednu zimu sa relativno predvidivim troškovima energije, ali istovremeno sve više odvaja račune potrošača od stvarne ekonomije tržišta električne energije i gasa.
Ta razlika je značajna u trenutku kada se Hrvatska suočava sa rastućim izdacima za mreže, integraciju obnovljivih izvora i proizvodne kapacitete.
Veleprodajna energetska tržišta normalizovala su se u odnosu na ekstremne nivoe iz 2022. godine, ali su i dalje izložena šokovima cena gasa, hidrološkim uslovima i regionalnim nestašicama električne energije.
Preuzimanjem dela te volatilnosti kroz subvencije i zamrznute tarife, vlada smanjuje kratkoročne inflatorne pritiske, ali istovremeno prebacuje veći deo tržišnog rizika na javni sektor.
Intervencija takođe slabi podsticaje domaćinstvima da reaguju na nestašice ili smanje potrošnju kada veleprodajni troškovi porastu.
Za energetske kompanije i operatore mreža, produženo zadržavanje tarifa na nepromenjenom nivou može stvoriti drugačiji problem.
Hrvatskoj su potrebna značajna ulaganja u prenosnu i distributivnu infrastrukturu kako kapaciteti iz obnovljivih izvora rastu, dok HEP mora da nastavi da finansira proizvodnju, fleksibilnost i hidroenergetske kapacitete.
Zadržavanje regulisanih naknada na nepromenjenom nivou može dodatno otežati upravljanje razlikom između potreba za ulaganjima i cena koje plaćaju potrošači.
Hrvatska tako produžava politiku iz perioda energetske krize duboko u period koji karakteriše znatno normalizovanije tržišno okruženje.
Neposredna korist ogleda se u političkoj i inflatornoj stabilnosti.
Dugoročno pitanje je kako i kada će Zagreb ukinuti podršku, a da pritom ne izazove naglo povećanje računa za domaćinstva.
Za tržište, najnoviji paket šalje jasnu poruku: maloprodajne cene energije u Hrvatskoj ostaće pod političkom kontrolom čak i kada veleprodajne cene ukazuju na drugačiji nivo.
