Hrvatska je u utorak otvorila prijave za program čiste energije za domaćinstva vredan 38 miliona evra, koji po prvi put uključuje i podršku za baterijsko skladištenje energije, čime država proširuje sistem podsticaja izvan krovnih solarnih elektrana, u trenutku kada večernja potražnja za električnom energijom predstavlja sve veće ograničenje za elektroenergetski sistem.
Program obuhvata solarne sisteme za sopstvenu potrošnju, toplotne pumpe i baterijske sisteme za skladištenje električne energije.
Standardna domaćinstva mogu dobiti podršku za do 50% prihvatljivih troškova, uz maksimalan iznos subvencije od 17.850 evra, dok domaćinstva koja su klasifikovana kao ugrožena energetskim siromaštvom mogu dobiti do 70%, odnosno najviše 24.990 evra.
Uvođenje baterija predstavlja najvažniju promenu posmatrano iz ugla elektroenergetskog tržišta.
Hrvatska je u prethodnom periodu brzo povećavala broj krovnih solarnih elektrana, čime je smanjena potražnja domaćinstava za električnom energijom iz mreže tokom dnevnih sati.
Međutim, proizvodnja solarnih elektrana opada pre večernjeg vrhunca potrošnje, zbog čega je elektroenergetski sistem sve više izložen potražnji nakon zalaska sunca.
Hrvatska je u avgustu zabeležila letnji maksimum potrošnje električne energije od 3.400,5 MWh u 21 čas, čime je premašen i prethodni letnji rekord i najnoviji zimski maksimum.
Takav vremenski obrazac dodatno opravdava uvođenje baterija iza brojila, koje mogu omogućiti prebacivanje solarne energije proizvedene tokom popodnevnih sati u period večernje potrošnje.
Bez skladištenja, dodatno povećanje broja krovnih fotonaponskih sistema može produbiti viškove električne energije tokom sredine dana, a istovremeno imati relativno mali efekat na najveću potražnju nakon zalaska sunca.
Kućne baterije mogu promeniti takav profil potrošnje.
Potrošači mogu skladištiti višak solarne proizvodnje umesto da ga predaju mreži tokom perioda kada je njegova tržišna vrednost niska, a zatim koristiti uskladištenu energiju kada su potražnja za električnom energijom i veleprodajne cene više.
Ukoliko se baterije primene u dovoljnom obimu, to bi moglo smanjiti i opterećenje distributivne mreže i ograničiti potrebu za večernjim uvozom električne energije.
Početni efekat programa zavisiće od odziva domaćinstava.
Program vredan 38 miliona evra relativno je mali u poređenju sa investicijama potrebnim za razvoj skladištenja energije na nivou čitavog elektroenergetskog sistema, dok će ekonomika ulaganja zavisiti od cena baterija, profila potrošnje domaćinstava i budućih tarifa za električnu energiju.
Ipak, dizajn sistema subvencija može uticati na razvoj tržišta i pre nego što skladištenje dostigne velike apsolutne kapacitete.
Uključivanje baterija zajedno sa solarnim sistemima pokazuje da hrvatska energetska politika počinje da se fokusira na vremenski raspored proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a ne samo na povećanje instaliranih kapaciteta.
Ovaj zaokret vidljiv je i u drugim delovima jugoistočne Evrope.
Brzo širenje solarne energije dovelo je do toga da cene električne energije tokom perioda visoke proizvodnje na više regionalnih tržišta padnu ka nuli ili povremeno uđu u negativnu zonu, dok večernje cene mogu premašiti 200 evra/MWh.
Širenje razlike između cena tokom dana i večeri povećava vrednost tehnologija koje mogu prebacivati električnu energiju između tih perioda.
Hrvatska za fleksibilnost na nivou elektroenergetskog sistema može koristiti akumulacionu hidroenergiju i uvoz električne energije, ali kućne baterije dodaju fleksibilnost bliže mestu potrošnje.
One bi mogle postati posebno značajne na distributivnim mrežama sa velikom koncentracijom krovnih fotonaponskih sistema.
Novi program stoga predstavlja malu, ali značajnu promenu u hrvatskoj politici podrške obnovljivim izvorima energije.
Pitanje se pomera sa toga koliko dodatnih solarnih panela domaćinstva mogu da instaliraju ka tome koliko električne energije proizvedene tokom dana mogu da zadrže i iskoriste tokom večernjeg vrhunca potrošnje.
