Albanski planirani LNG terminal kapaciteta 5 miliona tona godišnje mogao bi da preusmeri tokove gasa širom Zapadnog Balkana, pružajući regionalnim kupcima novu uvoznu rutu preko Jadrana i potencijalno ugrožavajući sve dominantniju poziciju Grčke kao južnog gasnog čvorišta Jugoistočne Evrope.
Albanska vlada i američka kompanija Argent LNG ove nedelje potpisale su neobavezujući memorandum o razumevanju za ispitivanje mogućnosti izgradnje kopnenog terminala za skladištenje i regasifikaciju, koji je od samog početka zamišljen kao regionalna infrastruktura, a ne samo kao objekat za snabdevanje Albanije.
Koncept predviđa potencijalno povezivanje sa Transjadranskim gasovodom (TAP), planiranim Jonsko-jadranskim gasovodom (IAP) i gasnim koridorom Fier–Valona.
To bi na kraju moglo omogućiti da LNG koji stiže u Albaniju bude transportovan na sever prema Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, na istok prema Severnoj Makedoniji i drugim balkanskim tržištima ili dalje ka širim evropskim gasnim mrežama.
Pri punoj iskorišćenosti, 5 miliona tona LNG-a godišnje odgovaralo bi količini od približno 6,5–7 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je daleko iznad potencijalne domaće potrošnje Albanije.
Ta veličina terminala čini projekat suštinski regionalnim.
Gasna mapa Jugoistočne Evrope brzo se promenila nakon energetske krize 2022. godine.
Grčka je postala dominantna južna ulazna tačka za LNG zahvaljujući terminalu Revitusa i novoj plutajućoj uvoznoj infrastrukturi, dok su Bugarska i Rumunija proširile svoju ulogu tranzitnih tržišta za gas koji se transportuje ka severu.
Albanijski terminal uveo bi drugu veliku jadransku uvoznu rutu i mogao da pojača konkurenciju između različitih ulaznih tačaka za kupce na Zapadnom Balkanu.
Za Albaniju bi ova infrastruktura mogla da podrži planiranu gasifikaciju, proizvodnju električne energije u termoelektranama i industrijsku potrošnju, uz poboljšanje ekonomske opravdanosti povezivanja zemlje sa susednim sistemima.
Za širi Balkan, važnije pitanje je da li bi još jedan LNG terminal unapredio konkurenciju između uvoznih ruta ili bi samo stvorio dodatnu infrastrukturu koja bi se takmičila za iste LNG terete čije cene određuje globalno tržište.
Iskustvo Grčke pokazuje da fizička diverzifikacija ne znači automatski i jeftiniji gas.
Novi terminali i interkonektori povećavaju sigurnost snabdevanja smanjujući zavisnost od pojedinačnih gasovoda ili dobavljača, ali cene LNG-a i dalje zavise od globalne potražnje, troškova transporta i cena na evropskim gasnim čvorištima.
Zato je tajming albanskog projekta od velikog značaja.
Argent cilja na prve isporuke LNG-a iz svojih planiranih postrojenja u Luizijani oko 2030. godine, što partnerima ostavlja nekoliko godina za završetak studija izvodljivosti, pribavljanje dozvola, finansiranje i radove na povezivanju sa gasnom infrastrukturom.
Mnogo će zavisiti od toga da li će Jonsko-jadranski gasovod (IAP) napredovati paralelno sa ovim projektom.
Bez dovoljne prekogranične infrastrukture i dugoročnih kupaca, veliki albanski terminal mogao bi imati poteškoća da opravda planirani kapacitet.
Ali ako oba projekta budu napredovala, Albanija bi mogla da se transformiše iz jednog od najmanje gasifikovanih tržišta Jugoistočne Evrope u novu konkurentnu ulaznu tačku između Jadrana i unutrašnjosti Balkana.
Komercijalni test biće pitanje da li regionalni kupci mogu da dođu do albanskog LNG-a jeftinije i fleksibilnije nego do konkurentskih isporuka koje ulaze preko Grčke i Bugarske.
