LNG terminal u Aleksandrupolisu počinje da pokazuje razliku između strateške infrastrukture i infrastrukture koja zaista funkcioniše na komercijalnoj osnovi.
Odluka kompanije Premier Energy da nabavi oko 1 milion MWh gasa, odnosno približno 100 miliona kubnih metara, preko grčke rute predstavlja konkretan dokaz da LNG koji ulazi u severnu Grčku sada može da konkuriše za kupce dalje na severu jugoistočne Evrope.
Transakciju prati finansiranje u iznosu do približno 45 miliona evra, zajedno sa garancijama povezanim sa obavezama prema terminalu.
Ta kombinacija je značajna.
Diversifikacija tržišta gasa često se posmatra kroz geopolitičku prizmu, ali komercijalna održivost zavisi od toga da li kupci zaista mogu da finansiraju, rezervišu i transportuju gas po prihvatljivom trošku isporuke.
Aleksandrupolis sve više pokazuje da može da postane deo takvog lanca.
LNG koji stiže u Grčku može da se transportuje na sever kroz grčki i bugarski gasni sistem, pre nego što stigne do kupaca u Rumuniji ili drugim zemljama regiona.
Ovaj koridor se stoga takmiči sa drugim pravcima snabdevanja, uključujući infrastrukturu u Turskoj, azerbejdžanski gas iz gasovoda, rute kojima se transportuje gas ruskog porekla, hrvatski LNG i buduću proizvodnju gasa iz rumunskog dela Crnog mora.
To predstavlja suštinsku promenu na tržištu gasa jugoistočne Evrope.
Region se pomera od sistema kojim je dominiralo nekoliko fiksnih pravaca snabdevanja ka sistemu u kojem više izvora može da konkuriše za istog kupca.
Nabavka kompanije Premier Energy to pokazuje na komercijalnom nivou.
Rumunski kupci više nisu zavisni samo od domaće proizvodnje i tradicionalnih tokova gasa kroz gasovode. Oni sve više mogu da nabavljaju gas preko LNG infrastrukture na Mediteranu.
Finansiranje postaje sastavni deo te konkurencije.
LNG zahteva obrtni kapital, jer su količine u pojedinačnim teretima velike, dok se plaćanje često obavlja znatno pre nego što krajnji kupci izmire svoje obaveze. Banke zato imaju važnu ulogu u pretvaranju pristupa infrastrukturi u stvarno snabdevanje gasom.
Transakcija takođe pokazuje kako sigurnost snabdevanja gasom postaje sve više tržišno zasnovana.
Umesto da države samo grade infrastrukturu iz strateških razloga, privatne kompanije počinju da koriste tu infrastrukturu za optimizaciju svojih portfolija.
Ovaj pravac mogao bi da postane posebno važan u periodima kada domaća proizvodnja u Rumuniji nije dovoljna, kada su zalihe u skladištima niske ili kada razlike u cenama idu u prilog LNG-u.
Širi značaj ovog pravca proteže se i na Bugarsku, Srbiju i Mađarsku.
Kako se interkonekcije budu unapređivale, gas koji ulazi preko Aleksandrupolisa potencijalno može da utiče na cene znatno dalje od Grčke.
Značaj terminala zato više ne bi trebalo meriti samo njegovim kapacitetom za regasifikaciju.
Važniji pokazatelj je koliko komercijalno konkurentnih količina gasa zaista putuje ka severu.
Nabavka kompanije Premier Energy ukazuje na to da Vertikalni gasni koridor postepeno postaje trgovačka realnost, a ne samo geopolitički koncept.
