Plan kompanije Rompetrol da instalira solarne kapacitete i baterijsko skladištenje energije u rafineriji Vega u Ploeštiju predstavlja drugačiji oblik ulaganja u energetsku tranziciju od velikih projekata obnovljivih izvora energije koji dominiraju naslovima u jugoistočnoj Evropi.
Projekat kombinuje približno 4,8 MW solarnih kapaciteta sa oko 9 MWh baterijskog skladišta, pri čemu je električna energija prvenstveno namenjena potrošnji u samom industrijskom kompleksu.
Značaj projekta leži upravo u lokaciji baterijskog sistema.
Većina projekata skladištenja energije u jugoistočnoj Evropi razvija se kao mrežna infrastruktura ili u kombinaciji sa velikim postrojenjima za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Rompetrol, međutim, istu tehnologiju primenjuje direktno na industrijski profil potrošnje.
To stvara potpuno drugačiji komercijalni model.
Rafinerija ima veliku i relativno predvidivu potrošnju električne energije. Solarna elektrana može da smanji kupovinu električne energije tokom dnevnih sati, dok baterija omogućava da se deo proizvedene energije prebaci u periode kada rafinerija i dalje radi, ali proizvodnja iz solarnih panela opada.
Kompanija procenjuje da bi solarna elektrana mogla da proizvodi više od 6 GWh električne energije godišnje, što odgovara značajnom delu potrošnje električne energije na lokaciji.
Za industrijske kompanije, ekonomska računica može biti privlačna jer vrednost sopstveno proizvedene električne energije nije određena samo veleprodajnom cenom električne energije.
Izbegnute mrežarine, porezi, troškovi debalansa i naknade povezane sa vršnom potrošnjom mogu dodatno poboljšati ekonomsku opravdanost projekta.
Baterijsko skladištenje takođe može da smanji maksimalnu snagu preuzimanja iz mreže i obezbedi veću otpornost sistema tokom kratkotrajnih poremećaja u mreži.
Zbog toga je projekat relevantan i izvan sektora prerade nafte.
Čeličane, rudnici, cementare, prehrambena industrija, logistički centri i data centri širom jugoistočne Evrope suočavaju se sa sličnim izazovima: volatilnim cenama električne energije, sve većim zahtevima u oblasti dekarbonizacije i pritiskom da smanje indirektne emisije.
Solarna elektrana i baterijsko skladište iza brojila mogu istovremeno da odgovore na sva tri izazova.
Model je posebno atraktivan tamo gde se industrijska potrošnja delimično poklapa sa periodima solarne proizvodnje.
BESS tada omogućava da se premosti razlika između proizvodnje i potrošnje.
Industrijski baterijski sistemi takođe ne moraju isključivo da zavise od trgovačke arbitraže između različitih cena električne energije da bi bili ekonomski održivi.
Njihova vrednost može delimično proizlaziti iz izbegnutih troškova električne energije, nižih naknada za vršnu snagu, rezervnog napajanja, kao i potencijalnog učešća u programima upravljanja potrošnjom ili balansiranja sistema.
Novi mehanizmi za fleksibilnost potrošnje u Rumuniji mogli bi dodatno da ojačaju ovu poslovnu logiku.
Projekat kompanije Rompetrol stoga predstavlja važan korak u razvoju regionalnog tržišta skladištenja energije.
BESS se pomera od namenske mrežne infrastrukture ka upravljanju energijom u industriji.
To bi na kraju moglo da stvori znatno veće tržište.
Hiljade industrijskih potrošača širom jugoistočne Evrope potencijalno bi mogle da instaliraju manje baterijske sisteme, umesto da čekaju da elektroenergetske kompanije same reše pitanje fleksibilnosti na nivou celog sistema.
Naredni talas razvoja baterijskog skladištenja zato se možda neće odvijati samo pored trafostanica i solarnih parkova, već i unutar fabrika, rudnika, rafinerija i industrijskih zona.
