Rumunija bi mogla da ostane bez proizvodnje električne energije iz nuklearne elektrane Černavoda sve do kraja septembra, što povećava oslanjanje na termoelektrane, obnovljive izvore i uvoz u trenutku kada se zemlja približava periodu veće potrošnje tokom zime.
Oba reaktora su van pogona od 13. avgusta. Prvi blok je prethodno bio zaustavljen u julu, nakon čega je naknadno obustavljen i rad drugog bloka.
Uporno nizak vodostaj Dunava ograničava uslove za hlađenje neophodne za ponovno pokretanje elektrane.
Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj i gas, kao i prekogranični uvoz električne energije, za sada su nadomestili deo nedostajuće nuklearne proizvodnje, uz podršku kontinuirane proizvodnje nuklearnih elektrana u Mađarskoj i Bugarskoj.
Očekivana veća proizvodnja iz vetroelektrana mogla bi da pruži dodatnu kratkoročnu podršku, pri čemu Ministarstvo energetike očekuje da će maksimalni uvoz ostati ispod 2 GW.
Veći izazov nastao bi ukoliko bi se zastoj u radu nuklearne elektrane produžio dublje u zimski period.
Letnja vršna potrošnja u Rumuniji obično dostiže oko 7,5–8 GW, dok su zimske potrebe znatno veće. Potrošnja je 19. januara 2026. dostigla 9,235 GW.
Ministarstvo energetike planira da ponovo proceni situaciju nakon 15. septembra.
Povratak Černavode u rad stoga postaje sve važniji faktor za zimski bilans električne energije u Rumuniji i regionu. Svaka dodatna nedelja bez nuklearne proizvodnje ostavlja veći deo potreba zemlje zavisnim od troškova goriva za termoelektrane, vremenskih uslova koji određuju proizvodnju iz obnovljivih izvora i raspoloživih prekograničnih kapaciteta.
