Cene električne energije na tržištu dan unapred u jugoistočnoj Evropi porasle su u petak, jer su slabija proizvodnja iz vetra, čvrste cene gasa i manji uvoz zategli regionalni bilans električne energije. Srbija je, međutim, ostala izraziti izuzetak, sa cenama na berzi SEEPEX koje su bile značajno niže od cena na susednim tržištima.
Bazna cena električne energije u Mađarskoj na berzi HUPX porasla je za 5,60 evra/MWh, na 208,98 evra/MWh, gotovo se izjednačivši sa Rumunijom, gde je cena iznosila 208,46 evra/MWh. Hrvatska i Slovenija sledile su sa cenama od 206,74 evra/MWh i 206,58 evra/MWh, respektivno.
Bugarska je zabeležila najveći rast među većim povezanim tržištima, uz povećanje bazne cene od 12,20 evra/MWh, na 200,66 evra/MWh.
Rast cena zabeležen je uprkos nešto hladnijem vremenu u Mađarskoj i većem delu jugoistočne Evrope. Prognozirano je da će regionalna potrošnja električne energije porasti za 184 MW, na prosečnih 31.668 MW, pri čemu su Rumunija i Bugarska činile najveći deo povećanja, sa zajedničkim rastom potrošnje od 449 MW.
Izgledi za proizvodnju iz obnovljivih izvora su se pogoršali. Prognozirana regionalna proizvodnja iz vetra smanjena je za 700 MW, na 1.246 MW, što je više nego nadoknadilo manji pad solarne proizvodnje od 108 MW, na 5.779 MW. Nagli pad raspoložive proizvodnje iz vetra povećao je oslanjanje na termoelektrane i uvoz tokom perioda veće potražnje.
Neto uvoz regiona smanjen je za 180 MW, na 1.370 MW. Isporuke iz Austrije i Slovačke prema Mađarskoj i Sloveniji pale su za 292 MW, na 1.449 MW, čime je smanjen pristup relativno jeftinijoj električnoj energiji sa tržišta centralne Evrope.
Istovremeno, jugoistočna Evropa ostala je neto izvoznik prema Italiji, sa tokovima od oko 635 MW, što je za 50 MW više nego prethodnog dana. Cena u Italiji naglo je pala, ali je sa 216,25 evra/MWh i dalje bila najviša među posmatranim tržištima, zadržavajući podsticaj za izvoz električne energije ka zapadu.
Premija mađarske cene u odnosu na Nemačku proširila se na 13,75 evra/MWh, što je povećanje od 2,20 evra/MWh, dok je premija u odnosu na Grčku porasla na 26,56 evra/MWh. Cena u Nemačkoj iznosila je 195,23 evra/MWh, dok je u Grčkoj pala na 182,42 evra/MWh.
Trajna mađarska premija ukazuje na ograničen pristup snabdevanju sa zapada i zategnutiji bilans na tržištima centralne i jugoistočne Evrope. Austrija je trgovala gotovo po istoj ceni kao Mađarska, na 209,03 evra/MWh, što ukazuje da je pritisak na cene zahvatio širi regionalni uvozni koridor, a ne samo HUPX.
Tržišta goriva dodatno su pojačala pritisak na rast cena. Cena gasa na austrijskom čvorištu CEGH porasla je za 2,40 evra/MWh, na 83,17 evra/MWh, dok je cena gasa u Grčkoj povećana na 63 evra/MWh. Cene emisijskih jedinica EU blago su porasle, na 85,82 evra po toni, dodatno povećavajući kratkoročne troškove proizvodnje u gasnim i termoelektranama na ugalj.
Cene električne energije za buduće periode takođe su ostale visoke. Oktobarski bazni ugovor u Mađarskoj porastao je za 4,50 evra/MWh, na 198 evra/MWh, dok je kalendarski ugovor povećan za 4 evra, na 154,50 evra/MWh. Cena gasa za oktobar i četvrti kvartal porasla je na 83,50 evra/MWh.
Kratkoročni mađarski ugovori kretali su se u suprotnom smeru. Cena za 38. nedelju pala je za 7,50 evra/MWh, na 183 evra/MWh, dok je za 39. nedelju smanjena za 6 evra/MWh, na 186,50 evra/MWh. Ovakvo kretanje ukazuje da tržište očekuje izvesno kratkoročno popuštanje, ali i dalje uračunava značajne rizike povezane sa cenama goriva i snabdevanjem tokom zime u oktobru i kasnijim periodima isporuke.
Srbija je bila glavni regionalni izuzetak. Cena na SEEPEX-u pala je za 10,20 evra/MWh, na 164,14 evra/MWh, čime je srpsko tržište bilo 44,84 evra/MWh jeftinije od mađarskog i više od 42 evra/MWh jeftinije od hrvatskog tržišta.
Neuobičajeno velika razlika u ceni u Srbiji ukazuje da su lokalni uslovi snabdevanja i ograničenja prekograničnih prenosnih kapaciteta sprečili da jeftinija električna energija iz Srbije u potpunosti konvergira sa skupljim povezanim tržištima na severu i zapadu. Srbija je imala prosečnu neto uvoznu poziciju od oko 650 MW, ali uvoz nije eliminisao značajan cenovni jaz.
Cene na tržištima južnog Balkana takođe su snažno porasle, ali su ostale ispod mađarskog čvorišta. Cena u Crnoj Gori porasla je za 30,70 evra/MWh, na 185,33 evra/MWh, dok je u Severnoj Makedoniji zabeležen nagli rast od 46,50 evra/MWh, na 179,88 evra/MWh. Albanija je povećala cenu na 197,58 evra/MWh, čime je njen diskont u odnosu na Mađarsku smanjen na 11,40 evra/MWh.
Kombinacija skupog gasa, slabije proizvodnje iz vetra i smanjenog uvoza iz centralne Evrope čini regionalna tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi sve osetljivijim na nagle dnevne promene cena.
Dubok diskont Srbije, međutim, pokazuje da raspoloživost prenosnih kapaciteta i lokalni uslovi proizvodnje ostaju podjednako važni kao i osnovni tržišni faktori povezani sa cenama goriva. Električne energije je bilo dovoljno da obori cenu na SEEPEX-u, ali ne i da se u dovoljnoj meri prenese preko granica i ublaži cene na tržištima na kojima su one premašile 200 evra/MWh.
