Rekordno nizak vodostaj Dunava pretvara sušu iz pretežno hidroenergetskog problema u širi rizik za elektroenergetski sistem širom Jugoistočne Evrope, nakon što su opadajući nivoi reke primorali Rumuniju i Bugarsku da smanje nuklearnu proizvodnju.
Rumunska državna kompanija Nuclearelectrica isključila je prvi blok nuklearne elektrane Černavoda 28. jula zbog izuzetno niskog vodostaja Dunava, a 13. avgusta započela je kontrolisano gašenje drugog bloka nakon daljeg pogoršanja uslova.
Svaki blok ima kapacitet od oko 700 MW, a dva reaktora zajedno uobičajeno obezbeđuju približno petinu proizvodnje električne energije u Rumuniji.
Protok Dunava pri ulasku u Rumuniju sredinom avgusta pao je na oko 1.350–1.400 kubnih metara u sekundi, u poređenju sa višegodišnjim avgustovskim prosekom od približno 3.900 kubnih metara u sekundi.
Bugarska je zatim 21. avgusta smanjila proizvodnju iz petog bloka nuklearne elektrane Kozloduj za oko 120 MW, zbog, kako je elektrana navela, nezabeleženog i kritičnog pada vodostaja Dunava.
To je bilo prvo smanjenje proizvodnje reaktora povezano sa hidrološkim uslovima u 52 godine rada elektrane Kozloduj.
Ovi događaji proširuju tržišne posledice suše.
Nedostatak padavina tradicionalno je najviše uticao na tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi kroz smanjenje proizvodnje hidroelektrana, posebno na Balkanu, gde Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Srbija, Hrvatska i Rumunija imaju značajnu izloženost hidroenergiji.
Leto 2026. pokazalo je i drugi kanal uticaja.
Velike termoelektrane i nuklearne elektrane smeštene uz velike reke takođe zavise od dovoljne raspoloživosti vode za hlađenje i prateće procese u postrojenjima. Dovoljno jaka suša zato može da smanji proizvodnju elektrana koje se inače smatraju pouzdanim izvorima bazne energije.
Time hidrološki uslovi postaju regionalni, a ne isključivo hidroenergetski rizik.
To je posebno važno duž Dunava, jer su veliki elektroenergetski sistemi od Mađarske preko Srbije i Rumunije do Bugarske međusobno povezani i fizički i komercijalno.
Smanjenje rumunske nuklearne proizvodnje ne završava se na granici Rumunije. Ono može da poveća rumunsku potrebu za uvozom, dodatno zategne bilanse Mađarske i Bugarske i promeni tokove električne energije kroz Srbiju i šire balkansko tržište.
To je bilo vidljivo početkom septembra.
Rumuniji je tokom trgovačke sesije 1. septembra bilo potrebno oko 1,03 GW neto uvoza, dok je nuklearna proizvodnja ostala na nuli. Cena električne energije dan-unapred u Rumuniji formirana je na 177,28 evra/MWh, što je bilo blizu cena u Mađarskoj, Bugarskoj i Grčkoj, dok je srpski SEEPEX u jednoj sesiji skočio za 34 evra/MWh.
Tržišni uticaj dodatno se pojačava kada se nizak vodostaj reka poklopi sa slabom proizvodnjom iz vetra, visokom potrošnjom za hlađenje ili smanjenom raspoloživošću termoelektrana.
Takva kombinacija primorava operatore sistema da se u većoj meri oslanjaju na uvoz, hidroenergiju iz akumulacija, proizvodnju iz lignita ili gasa upravo u trenutku kada se susedni sistemi mogu suočavati sa istim vremenskim uslovima.
Ovo dodatno komplikuje koncept pouzdane niskougljenične proizvodnje.
Nuklearna energija je na godišnjem nivou znatno manje zavisna od vremenskih uslova nego energija vetra ili sunca. Međutim, ovo leto pokazalo je da starije elektrane koje koriste rečnu vodu za hlađenje i dalje mogu biti izložene ekstremnim hidrološkim uslovima.
Zbog toga se rizik od suše u Jugoistočnoj Evropi sve više mora analizirati kroz čitav proizvodni miks, a ne samo kroz stanje hidroelektrana i njihovih akumulacija.
Sušni Dunav može istovremeno da smanji hidroproizvodnju, ograniči plovidbu i logistiku snabdevanja gorivom, kao i da smanji raspoloživost nuklearnih ili termoenergetskih kapaciteta.
To čini raspoloživost vode varijablom na tržištu električne energije sa posledicama koje se protežu od Rumunije i Bugarske do Srbije, Mađarske i zapadnog Balkana.
