Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) još nemaju razrešeno pitanje ko može da odobri komercijalno korišćenje Drine, dok nastoje da unaprede projekat hidroelektrane Buk Bijela, čija poslednja utvrđena zvanična planska vrednost iznosi oko 297 miliona evra. Spor je postao velika prepreka pretvaranju višegodišnjih priprema u finansiran građevinski program. U njegovom središtu je pitanje da li Republika Srpska može samostalno da dodeljuje dugoročne koncesije za korišćenje rečnih resursa ili su za to potrebne odluke institucija Bosne i Hercegovine.
Planirana elektrana snage 118,1 MW, u blizini Foče, glavni je deo hidroenergetskog sistema Gornja Drina. Projektna kompanija u vlasništvu je EPS-a, sa udelom od 51%, i ERS-a, sa 49%. Ako se zadrže postojeća rešenja, prateće elektrane Foča, snage 44,15 MW, i Paunci, snage 43,21 MW, podigle bi ukupnu snagu sistema na oko 205 MW.
Investicija je već ušla u pripremnu fazu. Vlasti Srbije saopštile su u maju 2026. da je za pripremne radove potrošeno oko 15 miliona evra i da EPS nastavlja da finansira zajedničku kompaniju. Napredovali su i izgradnja smeštajnih kapaciteta i prateće infrastrukture, kao i produžavanje rokova koncesija.
Dostupni podaci, međutim, ne potvrđuju da je obezbeđen kompletan finansijski paket, dodeljen glavni ugovor za izgradnju ili utvrđen čvrst rok za puštanje elektrane u rad. Naredna faza zato zavisi od usklađivanja pravnog osnova, ekoloških saglasnosti, uslova gradnje i finansiranja.
Pravo na korišćenje reke u središtu spora
O Buk Bijeloj se često govori kroz političke odnose Banjaluke, Beograda i Sarajeva, ali je pravno pitanje konkretnije: činjenica da se energetski projekat nalazi na teritoriji jednog entiteta sama po sebi ne određuje vlasništvo nad javnim resursom koji koristi. Ustavni sud Bosne i Hercegovine ranije je rečne vode i korita tretirao kao javna dobra koja potpadaju pod širi okvir državne imovine. Sud je odbacio tvrdnju da je za utvrđivanje entitetskog vlasništva dovoljno to što se resurs nalazi u Republici Srpskoj.
Ta razlika potkrepljuje ključni prigovor osporavanju koncesija na državnom nivou. Nadležnost entiteta za razvoj elektroenergetike ne podrazumeva automatski neograničeno pravo da određuje vlasništvo ili dugoročno komercijalno korišćenje resursa. Stav Republike Srpske zasniva se na njenim ustavnim nadležnostima za razvoj i mogućnosti saradnje sa susednom Srbijom.
Ustavni okvir Bosne i Hercegovine nadležnosti koje nisu izričito dodeljene državnim institucijama poverava entitetima i dopušta uspostavljanje posebnih odnosa sa susednim državama, uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Zbog toga komercijalna struktura projekta nije sporna samo zato što je EPS većinski vlasnik projektne kompanije. Ključno je da li je organ koji je dodelio koncesiju imao potrebna ovlašćenja i da li su prava na korišćenje reke zakonito stavljena na raspolaganje.
Za investitore je važno razlikovati vlasništvo nad udelima u kompaniji, pravo kompanije da koristi vodu i njeno ugovorno pravo da prodaje električnu energiju. To su odvojena pitanja, a promena vlasničke strukture sama po sebi ne bi otklonila eventualni nedostatak u nadležnosti za dodelu koncesije.
Sudske odluke nisu donele konačno razrešenje
Ustavni postupak se zaoštrio pošto su 24 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine osporila koncesije za Buk Bijelu, Foču i Paunce. U julu 2021. Ustavni sud naložio je nadležnom koncesionom mehanizmu da razreši spor o imovini i ovlašćenjima za dodelu koncesije. Sud tom odlukom nije poništio koncesije niti trajno zabranio gradnju, ali nije ni dao konačno pravno odobrenje za projekte.
U januaru 2023. Sud je utvrdio da njegova ranija odluka nije sprovedena i predmet uputio Tužilaštvu. Taj korak odnosio se na neizvršenje sudske odluke, a ne na konačno poništenje projekta Buk Bijela. Za potencijalne kreditore ta razlika ipak pruža ograničenu sigurnost: za dugoročni hidroenergetski projekat potrebno je da prava koja podržavaju prihode budu sprovodiva tokom gradnje i rada elektrane.
Mehanizam za rešavanje spora i sam je oslabio zbog institucionalnih problema. Komisija za koncesije Bosne i Hercegovine radila je sa nepotpunim sastavom i isteklim mandatima, dok su pokušaji imenovanja potpuno funkcionalne komisije nailazili na političke prepreke. Zato zastoj nije dovoljno objasniti kao „sarajevski veto“.
Politički spor prevazilazi pitanje jedne elektrane. Prihvatanje jednostranih entitetskih koncesija moglo bi da ojača kontrolu Republike Srpske nad vrednim prirodnim resursima, dok bi šire učešće državnih institucija moglo da ograniči autonomiju entiteta. Za institucije i političke stranke iz Sarajeva koje zastupaju državno vlasništvo, Buk Bijela bi mogla da postane presedan za druge reke, šume, poljoprivredno zemljište i infrastrukturnu imovinu. Za Republiku Srpsku jednako je važno da eventualno odlučivanje državnih institucija o uslovima razvoja ne oslabi njenu mogućnost da samostalno oblikuje energetske i infrastrukturne investicije.
Buk Bijela je tako postala ogledni slučaj šireg odnosa između razvojnih nadležnosti entiteta i prava države u vezi sa vlasništvom. Neizvesnost u pogledu imovine nije ograničena na Republiku Srpsku: slična pitanja otežavala su infrastrukturne, obnovljive, rudarske i druge investicije širom Bosne i Hercegovine.
Saradnja na Drini i dalje je moguća
Ipak, postoje naznake da je saradnja moguća. Predstavnici energetskog sektora Srbije, Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine razgovarali su u maju 2026. o široj saradnji na hidroenergetskim projektima na Drini. Srbija je tada poručila da je spremna da nastavi aktivnosti na Gornjoj Drini kada se u Bosni i Hercegovini uspostave potrebni uslovi.
Ti razgovori ukazuju na to da protivljenje postojećoj pravnoj strukturi Buk Bijele ne treba automatski tumačiti kao protivljenje svakom učešću Srbije u razvoju hidroenergetskih projekata.
Ekološki uslovi uticaće na prihode
Čak i nakon političkog i ustavnog dogovora, ostala bi otvorena posebna pitanja zaštite životne sredine i rada elektrane. Izmenjenim projektom Buk Bijela predviđena je instalisana snaga od oko 118,1 MW i prosečna godišnja proizvodnja od približno 354,3 GWh. Starije projektno rešenje predviđalo je oko 93,5 MW i godišnju proizvodnju od približno 332 GWh.
Novom konfiguracijom instalisana snaga povećana je za oko 26%, dok je očekivana godišnja proizvodnja veća za svega oko 7%. Ta razlika je važna za finansijsku procenu projekta. Veća snaga turbina mogla bi da omogući bolje korišćenje perioda sa većim dotokom vode i koncentrisanje proizvodnje u sate kada električna energija na tržištu vredi više, ali turbine ne mogu da stvore dodatnu vodu.
Predviđeni akumulacioni prostor dug je oko 11,5 kilometara, sa ukupnom zapreminom od približno 15,7 miliona kubnih metara i korisnom zapreminom od oko 11 miliona kubnih metara. To ukazuje na značajnu mogućnost kratkoročnog regulisanja, ali ne i na veliku sezonsku akumulaciju koja bi projekat zaštitila od dugotrajne suše. Drina nastaje spajanjem Tare i Pive, a postojeća hidroelektrana Piva u Crnoj Gori već utiče na režim dotoka uzvodno.
Investiciona procena zato ne može da se zasniva samo na instalisanoj snazi. Investitori i kreditori moraju da znaju kako će Buk Bijela raditi pri različitim dotocima Tare, režimima ispuštanja iz hidroelektrane Piva, sušnim uslovima, ekološkim minimumima protoka i operativnim ograničenjima. Kaskadni sistem Gornje Drine sa tri elektrane potrebno je modelovati kao celinu, a ne kao tri nezavisna postrojenja.
Kaskadni sistem može više puta da iskoristi istu vodu dok ona prolazi kroz različite visinske padove, ali ne može da poveća dotok u reku.
Crna Gora i Goražde ukazuju na ekološke rizike
Ekološki prigovori odnose se i na područja uzvodno i nizvodno od planirane elektrane. Crna Gora je upozorila na moguće posledice po Taru, Pivu i zaštićena prirodna područja. EPS je tvrdio da njegove studije uticaja na životnu sredinu ne pokazuju neprihvatljiv uticaj na Crnu Goru i da planirani akumulacioni prostor ne ulazi na njenu teritoriju.
To, međutim, ne rešava u potpunosti pitanje prekograničnih uticaja. Oni mogu da nastanu i kada akumulacija fizički ne prelazi granicu: migracija riba, prenos nanosa, ekološki protoci, nagle promene ispuštanja vode i promene morfologije reke mogu da utiču na područja izvan neposredne lokacije brane. UNESCO je takođe tražio da se pre donošenja nepovratnih odluka ispitaju mogući uticaji na područje Durmitora, koje je na Listi svetske baštine.
Nizvodno, vlasti u Goraždu dovodile su u pitanje način na koji su obrađeni rizici od poplava i kumulativni uticaji. Ti prigovori sami po sebi ne znače da bi Buk Bijela povećala rizik od poplava. Uticaj brane tokom ekstremnih događaja zavisi od nivoa akumulacije pre poplave, raspoloživog prostora za prihvat vode, rada prelivnog sistema, dotoka pritoka, ispuštanja uzvodno i koordinacije operatora.
Zato je za tehnički uverljiv projekat potrebno transparentno hidrauličko modelovanje, a ne opšta uveravanja pristalica ili protivnika. Ekološke organizacije i nezavisni stručnjaci ukazivali su i na migraciju riba, kretanje nanosa, nagle promene protoka i ugroženost mladice, odnosno dunavskog lososa. Ograničenja uvedena kroz postupak ekološkog odobravanja mogla bi direktno da utiču na ekonomiku projekta.
Ograničavanje naglih promena ispuštanja, dodatni ekološki protoci, sezonska ograničenja rada ili mere ublažavanja uticaja mogli bi da smanje operativnu fleksibilnost, povećaju kapitalne troškove ili umanje očekivane prihode od prodaje električne energije. Zbog toga ekološke uslove treba uključiti u finansijski model pre nego što se projekat predstavi kao u potpunosti prihvatljiv za finansiranje.
Procena investicije porasla je na 297 miliona evra
Na ceremoniji polaganja kamena temeljca 2021. Buk Bijela je predstavljena kao investicija vredna oko 220 miliona evra. U novijem planu javnih investicija Republike Srpske vrednost projekta procenjena je na približno 297 miliona evra. Te procene odnose se na različite faze razvoja projekta i ne treba ih automatski tumačiti kao isključivi rast troškova.
Promene projekta, veća instalisana snaga, inflacija, cene građevinskih radova i različito definisan obuhvat mogu da utiču na prikazanu vrednost investicije. Često pominjanih oko 520 miliona evra odnosi se na stariju procenu šireg sistema Gornja Drina, a ne na potvrđen aktuelni finansijski paket samo za Buk Bijelu.
Ekonomika projekta i dalje bi mogla da bude privlačna ako se kontroliše rizik gradnje. Uz očekivanu godišnju proizvodnju od približno 354 GWh, prosečna ostvarena cena električne energije od 100 €/MWh značila bi oko 35 miliona evra bruto godišnjih prihoda. Pri ceni od 80 €/MWh prihod bi iznosio oko 28 miliona evra, dok bi pri 120 €/MWh premašio 42 miliona evra.
Ovo su ilustracije bruto prihoda, a ne prognoze za projekat. U njima nisu obuhvaćeni operativni troškovi, koncesione naknade, porezi, troškovi finansiranja, ekološke obaveze i drugi rashodi. Jednako je važan i hidrološki rizik.
Hipotetički pad godišnje proizvodnje od 25%, uz nepromenjenu cenu od 100 €/MWh, smanjio bi bruto prihod od električne energije na oko 26,6 miliona evra. Zbog toga investitori treba da prate ne samo instalisanu snagu već i proizvodnju u sušnim godinama, očekivane ostvarene cene, fleksibilnost akumulacije i ekološka ograničenja rada.
Bechtel može da unapredi realizaciju, ali ne i reši pravni spor
Vlasti Republike Srpske potvrdile su 2026. da su razgovarale o mogućoj saradnji sa kompanijom Bechtel. Učešće velike međunarodne inženjerske i građevinske kompanije moglo bi da unapredi realizaciju projekta, ugovornu disciplinu i potencijalno mogućnosti finansiranja. Ipak, angažovanje izvođača ne može da zameni osnovne preduslove za razvoj projekta.
Pre nego što se rizik gradnje prenese kroz EPC aranžman, Buk Bijeli su potrebni pravno održiva koncesija, konačne dozvole, usaglašen režim rada, budžet prihvatljiv za finansiranje i obezbeđena sredstva. Veliki međunarodni izvođač može da izgradi branu, ali ne može da reši ustavno pitanje vlasništva nad rekom.
Moguć je dogovor o pravnom okviru
Za razrešenje spora oko Buk Bijele nije neophodno da jedna strana dobije sve. Jedno od mogućih rešenja bilo bi da se prizna uloga Bosne i Hercegovine u određivanju pravnog statusa državne imovine, uz očuvanje praktične uloge Republike Srpske kao nosioca razvoja projekta i investicione pozicije EPS-a.
Takva struktura mogla bi da razdvoji vlasništvo nad javnim resursom od komercijalnog prava na razvoj i rad hidroenergetskog objekta. Ta razlika bi mogla da bude najrealniji put za dalje postupanje. Odobrenje ili priznanje na državnom nivou ne bi nužno značilo da Federacija ili institucija iz Sarajeva mora da upravlja elektranom.
Ni priznavanje razvojnih nadležnosti Republike Srpske u energetici ne mora da znači da entitet može samostalno da određuje vlasništvo nad rečnim resursom. Konačno rešenje moralo bi da utvrdi ko je nadležan za koncesiju, kako se raspodeljuju prihodi, koje su ekološke obaveze, kao i pitanja naknade, odgovornosti i dugoročnih prava na upravljanje.
Buk Bijela čeka pravnu sigurnost za investiciju
Buk Bijela zato nije ni puka politička zamisao ni projekat spreman za neposredan početak gradnje punim kapacitetom. Srbija i Republika Srpska osnovale su projektnu kompaniju, ulagale u pripreme i nastavile razvoj uprkos višegodišnjim zastojima. Resurs postoji, inženjersko rešenje je razrađeno, a potencijalna proizvodnja električne energije komercijalno je značajna.
Projektu, međutim, još nedostaje najvažniji preduslov za finansiranje velike infrastrukture: dovoljno čvrst i nesporan pravni put od koncesije do rada elektrane. Najjači argument Sarajeva jeste da Republika Srpska ne može dodelom entitetske koncesije sama da razreši sporna prava u vezi sa državnom imovinom. Najjači protivargument Republike Srpske jeste da njene ustavne razvojne nadležnosti i saradnja sa Srbijom moraju da ostave stvaran prostor za razvoj energetske infrastrukture.
Oba stava mogla bi da budu obuhvaćena dogovorenim pravnim rešenjem. Dok se to ne dogodi, svaki dodatni evro uložen u Buk Bijelu povećava finansijsku izloženost, a ne rešava osnovno pitanje na kojem se projekat zasniva.
Presudna prekretnica zato neće biti nova ceremonija, politička deklaracija ili izmenjeni rok gradnje. Biće to trenutak kada EPS, ERS i institucije Bosne i Hercegovine budu mogli da pokažu da postoje sprovodiva koncesija, ekološki prihvatljiv režim rada, obezbeđeno finansiranje i građevinski program koji može da opstane uprkos političkim promenama.
