Namet EU na emisije ugrožava prihode koje termoelektrane na Zapadnom Balkanu ostvaruju od izvoza električne energije, čime se smanjuju sredstva za održavanje elektrana i razvoj rudnika koji ih snabdevaju ugljem.
Proizvodnja iz termoelektrana opala je u Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok elektroprivrede beleže niže prihode od izvoza i jaču konkurenciju za kupce u regionu. Ipak, podaci o radu sistema ukazuju na spoj tržišnih pritisaka, veće proizvodnje iz hidroelektrana i problema u snabdevanju ugljem, a ne na ujednačen pad proizvodnje izazvan isključivo CBAM-om.
Sekretarijat Energetske zajednice zabeležio je da je planirani izvoz električne energije iz Zapadnog Balkana u EU u drugom tromesečju 2026. smanjen 16%, na 3.223 GWh. Ukupna trgovina električnom energijom u oba smera opala je za oko 19% u prvoj polovini godine; taj širi pokazatelj obuhvata i uvoz u region, kao i trgovinu povezanu s tranzitom.
Ključna komercijalna promena za proizvođače uglja jeste niži prihod koji ostaje nakon što kupac u EU uračuna trošak ugljenika. Elektrana može i dalje biti neophodna za domaće snabdevanje, ali više ne mora biti isplativo da proizvodi dodatnu električnu energiju za izvoz. Time se smanjuje broj sati rada u kojima mogu da se pokriju troškovi održavanja, razvoja rudnika i otplate duga.
Na proizvodnju utiču tržište i ograničenja u snabdevanju ugljem
Elektroprivreda Srbije izričito je navela ovaj mehanizam u rezultatima poslovanja za prvo polugodište. Prema navodima EPS-a, CBAM je smanjio izvoz u EU, povećao viškove električne energije koji su potom prodavani na regionalnim berzama i doprineo padu veleprodajnih cena.
Proizvodnja EPS-ovih termoelektrana smanjena je za oko 12%, na 9.423 GWh, sa 10.712 GWh u prvoj polovini 2025. Proizvodnja hidroelektrana porasla je 9%, na 5.307 GWh. Ukupna proizvodnja termoelektrana obuhvata i kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, pa nije potpuno precizan pokazatelj proizvodnje samo iz uglja.
EPS je takođe naveo da su termoenergetski blokovi bili u hladnoj rezervi tokom 8,2% kalendarskog vremena, kao i da je zbog rada na tehničkom minimumu proizvodnja umanjena za 574,34 GWh.
Međutim, kompanija je slabiju proizvodnju termoelektrana i povećanu potrebu za nabavkom električne energije povezala i sa manjom domaćom proizvodnjom uglja i njegovim lošijim kvalitetom. Zbog toga se ceo pad proizvodnje termoelektrana ne može pripisati CBAM-u.
Ova razlika je važna za poslovanje. Smanjenje proizvodnje u tehnički raspoloživoj elektrani može biti racionalna reakcija na niske cene. Ako proizvodnja izostane zato što blok nema dovoljno uglja ili je njegov kvalitet neodgovarajući, reč je o problemu raspoloživosti koji elektroprivredu može primorati da kupi zamensku električnu energiju.
U Bosni i Hercegovini slika je slična, ali složenija. Ubrizgavanje električne energije iz termoelektrana u prenosnu mrežu zemlje smanjeno je za 12,9%, na 4.931 GWh u periodu januar–septembar 2026., dok je ubrizgavanje iz hidroelektrana poraslo 27,3%, na 3.926 GWh. Ukupno ubrizgavanje iz svih izvora povećano je 2,6%, na 9.849 GWh.
Prijavljene komercijalne isporuke električne energije Hrvatskoj pale su 38,5%, na 946 GWh. Isporuke svim susednim sistemima smanjene su 16,5%, na 4.853 GWh, dok je prijem iz tih sistema opao još više — za 32,8%, na 2.742 GWh. Kao rezultat, neto komercijalni višak isporuka u inostranstvo porastao je 22%, na 2.111 GWh.
Bosna i Hercegovina je, dakle, proizvela manje električne energije iz termoelektrana, ali je istovremeno povećala neto komercijalni višak. Veća proizvodnja hidroelektrana znatno je promenila odnos između proizvodnje iz uglja, uvoza i izvoza.
Podaci o radu nisu jednaki za sve elektrane. Ubrizgavanje električne energije iz termoelektrana u septembru bilo je tek neznatno niže nego godinu ranije, dok je proizvodnja u pojedinim postrojenjima snažno porasla. U Ugljeviku su, s druge strane, prekidi proizvodnje povezivani s nedostatkom uglja, otežanim pristupom rudarskim područjima i ograničenjima opreme. Takvi zastoji ne mogu se razumno smatrati neposrednom posledicom slabije potražnje za izvozom u EU.
Trošak ugljenika menja prihod od izvoza
Pravna obaveza po osnovu CBAM-a odnosi se na ovlašćenog deklaranta koji uvozi električnu energiju u EU. Ekonomski trošak, međutim, može se preneti na proizvođače na Zapadnom Balkanu kroz niže ponude za otkup, izmenjene ugovorne uslove i manju potražnju.
Za izvoznike je sve važniji proračun prihoda koji ostaje nakon odbitka troškova:
Prodajna cena u EU – obaveza po CBAM-u – prekogranični troškovi – balansiranje – gubici – troškovi trgovanja = neto prihod od izvoza.
Objavljena cena CBAM sertifikata Evropske komisije za uvoz u trećem tromesečju 2026. iznosi 82,32 evra po toni CO₂, u poređenju sa 75,28 evra po toni CO₂ u drugom tromesečju.
Na osnovu objavljenih podrazumevanih faktora za električnu energiju, to odgovara bruto trošku ugljenika od oko:
94,50 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu; 85,70 evra/MWh za Srbiju; 80,59 evra/MWh za Crnu Goru; 73,02 evra/MWh za Severnu Makedoniju.
Ovi iznosi predstavljaju indikativnu izloženost CBAM-u na osnovu podrazumevanih faktora, pre uračunavanja priznatih odbitaka, i ne treba ih tumačiti kao trošak proizvodnje pojedinačnog bloka.
Posledice po izvoznu maržu mogu biti velike. Ako se električna energija iz Srbije prodaje na tržištu EU po ilustrativnoj ceni od 120 evra/MWh, nakon bruto izloženosti CBAM-u od oko 85,70 evra/MWh ostaje 34,30 evra/MWh, pre troškova prenosnog kapaciteta, balansiranja, gubitaka i drugih komercijalnih stavki.
Ako ti dodatni troškovi iznose 5 evra/MWh, proizvođaču efektivno ostaje oko 29 evra/MWh. Blok na ugalj čiji su izbeživi operativni troškovi viši od tog iznosa ima malo komercijalnih razloga da proizvodi dodatnu električnu energiju namenjenu upravo tom izvozu.
Ako prodajna cena u EU poraste na 180 evra/MWh, preostali prihod znatno se povećava i izvoz ponovo može postati isplativ. CBAM zato ne mora nužno da zaustavi izvoz električne energije, ali menja broj sati u kojima je izvoz isplativ.
U Crnoj Gori pritisak na prihode prethodi padu proizvodnje
Primer Elektroprivrede Crne Gore pokazuje još jednu važnu odliku promene. EPCG je procenila da je CBAM umanjio vrednost prodaje električne energije u prvom tromesečju za oko 13 miliona evra u odnosu na prihod koji bi ta prodaja ostvarila bez mehanizma za obračun ugljenika.
Kompanija je ipak poslovala profitabilno, proizvodnja je znatno premašila plan, hidrološki uslovi bili su povoljni, a Termoelektrana Pljevlja nastavila je da radi. To pokazuje da CBAM u početku može da utiče na prihode elektroprivrede, a ne na fizičku proizvodnju.
Proizvođač može da nastavi da proizvodi i izvozi znatne količine električne energije, a da za istu energiju dobija manje novca. Snažniji podsticaj za smanjenje opterećenja, odlaganje pokretanja ili ostavljanje kapaciteta u rezervi javlja se tek kada neto prihod od prodaje padne ispod izbeživih operativnih troškova elektrane.
Ugalj se suočava s jačom konkurencijom u regionu
Električna energija koja više nije privlačna kupcima u EU ne nestaje, već se preusmerava na domaća i susedna tržišta. To stvara dodatni pritisak na regionalne proizvođače iz uglja.
Ako Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija imaju više električne energije na raspolaganju na domaćim tržištima zato što je deo izvoza u EU postao neisplativ, regionalna ponuda raste u odnosu na potražnju. Veleprodajne cene tada mogu da padnu.
Proizvođači iz uglja tako se suočavaju s dvostepenim efektom: CBAM najpre slabi isplativost izvoza u EU, a preusmerena električna energija zatim može da obori cene i na samom tržištu Zapadnog Balkana. To može da smanji broj sati rada termoelektrana čak i kada konkretna elektrana nije direktno izvozila električnu energiju.
Isti efekat može da se odnosi i na proizvodnju iz obnovljivih izvora. Ako hidroenergija, energija vetra ili solarna energija ne može isplativo da ispuni uslove za povoljniji tretman po CBAM-u, ili ne može da obezbedi potreban ugovorni i verifikacioni lanac, i ona može ostati na regionalnom tržištu. Dodatna ponuda iz obnovljivih izvora dodatno smanjuje preostalu potražnju dostupnu proizvođačima iz uglja.
Ključni rizik je manji broj isplativih sati rada
Najvažnija strukturna posledica možda neće biti neposredno zatvaranje termoelektrana, već postepeno smanjenje njihovog godišnjeg iskorišćenja. Termoelektrane ostaju važne za sigurnost snabdevanja u velikom delu Zapadnog Balkana, posebno tokom zimskih vršnih opterećenja, sušnih hidroloških perioda i kada su mogućnosti uvoza električne energije ograničene.
Ipak, mogle bi da rade manje sati isključivo za potrebe komercijalnog izvoza. Ova razlika je važna: elektrana može ostati neophodna za sigurnost sistema, a istovremeno postajati sve teža za finansiranje.
Rudnici uglja, programi održavanja, ekološka unapređenja, troškovi zaposlenih i otplata duga podrazumevaju znatne fiksne rashode. Ako godišnja proizvodnja opada, a većina fiksnih troškova ostaje nepromenjena, trošak po proizvedenom megavat-satu raste. Na primer, ako proizvodnja električne energije padne za trećinu, a fiksni troškovi ostanu isti, fiksni trošak po MWh povećava se za 50%.
To predstavlja veliki izazov za elektroprivrede kao što su EPS, EPBiH, ERS i EPCG.
Finansiranje postaje važnije od odluka o proizvodnji
Izvoz električne energije je istorijski predstavljao dodatni izvor novca za elektroprivrede Zapadnog Balkana, koji je pomagao u finansiranju domaćih proizvodnih kapaciteta, rudnika, remonta i investicija. CBAM potencijalno slabi taj model.
Termoelektrana i dalje može biti potrebna za pouzdano snabdevanje, ali prihodi od izvoza koji su ranije pomagali u finansiranju tih kapaciteta mogu postati manje predvidivi. Procene budućih investicija zato treba da razdvoje tri vrste vrednosti.
Prva je vrednost za sigurnost domaćeg snabdevanja — ušteda za sistem kada elektrana sprečava uvoz u periodima nestašice. Druga je komercijalna vrednost izvoza — marža koja ostaje nakon CBAM-a i svih prekograničnih troškova.
Treća je vrednost fleksibilnosti sistema — prihod od balansiranja, rezervi, raspoloživosti kapaciteta ili drugih usluga. Istorijska izvozna marža više ne bi trebalo automatski da se prenosi u poslovne modele za proširenje rudnika, revitalizaciju elektrane ili produženje njenog radnog veka.
Važnije je proceniti koliko isplativih sati rada elektrana može realno da ostvari na tržištu na kojem pristup EU sve više podrazumeva izričit trošak ugljenika.
Nova komercijalna uloga termoelektrana na ugalj
Malo je verovatno da će CBAM preko noći zatvoriti termoelektrane na Zapadnom Balkanu. Domaćim elektroenergetskim sistemima i dalje su potrebni znatni termoenergetski kapaciteti, dok hidrološki uslovi, vremenske prilike, uvoz i ograničenja mreže mogu brzo da povećaju vrednost proizvodnje iz uglja.
Međutim, CBAM menja komercijalnu ulogu tih elektrana. Termoelektrane koje su ranije radile kako bi zadovoljile domaću potražnju i ostvarile isplativ izvoz u EU mogle bi sve više da proizvode prvenstveno kada to zahteva domaći sistem ili kada su regionalne cene izuzetno visoke.
To znači manje iskorišćenje, manje isplativih izvoznih sati i slabiji novčani tok. Elektroprivrede Zapadnog Balkana i dalje mogu da zavise od kapaciteta na ugalj radi sigurnosti snabdevanja, a da istovremeno izgube deo izvoznog poslovanja koje je pomagalo u finansiranju tih rudnika i elektrana.
Pritisak CBAM-a zato se ne odnosi samo na trgovinu električnom energijom. Reč je i o tome da li elektroprivrede Zapadnog Balkana mogu da nastave da finansiraju velike termoenergetske sisteme čiji je strateški značaj za domaće snabdevanje i dalje veliki, dok njihova komercijalna vrednost na inostranim tržištima opada.
