Srpski projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, vredan 2,6 milijardi evra, ušao je u fazu ugovorene pripreme, ali će njegova isplativost zavisiti od režima korišćenja Dunava koji štiti postojeće hidroelektrane Srbije i Rumunije, kao i hlađenje nizvodne nuklearne elektrane.
Projekat bi mogao da obezbedi značajan kapacitet za skladištenje električne energije i balansiranje sistema. Njegova komercijalna vrednost zavisiće od toga kada će moći da zahvata, skladišti i ispušta vodu, naročito tokom suša, kada su istovremeno opterećene energetska, plovidbena i rashladna funkcija reke. U Srbiji je poznat kao projekat Đerdap 3.
Polazno rešenje Srbije predviđa snagu do 1.800 MW, dok će konačna konfiguracija i investicioni trošak biti utvrđeni daljim projektovanjem i proverama. Vlada želi da projektnu dokumentaciju završi do kraja 2029. godine, a početak gradnje zavisiće od dodatnih tehničkih, ekoloških, bilateralnih i finansijskih odluka.
Konzorcijum predvođen Institutom za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, koji kontroliše Millennium Team, dobio je posao planiranja i izrade početne tehničke dokumentacije. Bechtel–Enka je prošao kvalifikaciju za naredne pregovore u međunarodnom postupku izbora dobavljača koji sprovodi Vlada. To označava konkretan napredak u pripremi projekta, ali ne potvrđuje da je finansiranje zatvoreno niti da postoji bezuslovna odluka o gradnji.
Razlika je važna za procenu da li Đerdap 3 ulazi u verodostojan investicioni ciklus ili u još jedan produženi period studija izvodljivosti. Ugovaranje studija pomera projekat napred, ali presudan test biće njegova finansijska isplativost nakon uključivanja obavezujućih ograničenja u upravljanju vodama, rizika gradnje i troškova finansiranja.
Postojeća proizvodnja postavlja uslove
Postojeća kaskada Đerdapa već obezbeđuje značajan proizvodni kapacitet sa obe strane granice. EPS upravlja sa 1.140 MW na Đerdapu 1 i 270 MW na Đerdapu 2. U Rumuniji Hidroelectrica upravlja sa 1.166,4 MW na Porțile de Fier I, dok Porțile de Fier II obuhvata oko 251,2 MW u glavnoj elektrani i još 54 MW u elektrani Gogoșu.
Ovi objekti zajedno predstavljaju približno 2,9 GW hidroenergetskog kapaciteta. Njihova proizvodnja zavisi od prirodnog protoka reke, hidrauličkog pada, raspoloživosti opreme i usklađenog rada elektrana. Instalirana snaga ne garantuje istovetnu proizvodnju u periodima niskog vodostaja.
Nizvodno se nalazi nuklearna elektrana Cernavodă kompanije Nuclearelectrica, čija dva postojeća reaktora imaju ukupno oko 1,4 GW bruto snage. Elektrana koristi Dunav za hlađenje. Reka zato ima više ekonomskih funkcija u istom regionalnom elektroenergetskom sistemu: obezbeđuje energiju za hidroelektrane, rashladnu vodu za nuklearnu proizvodnju i, prema konceptu Đerdapa 3, vodu za skladištenje električne energije.
Te funkcije mogu da se dopunjuju, ali u uslovima nestašice vode stvaraju i konkurentske potrebe. Suša 2026. godine pokazala je razmere te izloženosti. U oktobru su oba bloka Cernavodă održavana u bezbednom stanju obustave rada, a njihov povratak u pogon zavisio je od oporavka vodostaja Dunava.
Nuklearna bezbednost je ostala zaštićena, ali je proizvodnja električne energije bila prekinuta. Revidirana prognoza operatora za 2026. smanjila je očekivanu godišnju isporuku električne energije u mrežu sa 9.080 TWh na 6.743 TWh. Pad je obuhvatio i raniji zastoj povezan sa transformatorom, pa se ne može u celini pripisati suši.
Đerdap 3 nije izazvao ove prekide jer još nije izgrađen. Oni ukazuju na operativnu ranjivost koju će biti potrebno uzeti u obzir pri proceni njegovih budućih dodatnih uticaja.
Skladištenje menja dinamiku protoka vode
Đerdap 3 zamišljen je kao reverzibilna hidroelektrana povezana sa postojećom akumulacijom Đerdap 1. Prema poznatom konceptu EPS-a, voda bi se zahvatala oko 1.007. kilometra Dunava, pumpala u gornje akumulacije na Pesači i Brodici, a zatim vraćala kroz turbine kada je električna energija potrebna.
Stariji koncept punog razvoja predviđao je snagu od 2.400 MW, 578 miliona kubnih metara vode u akumulacijama i energetski kapacitet od približno 484 GWh. Te ranije brojke treba razlikovati od sadašnjeg polaznog rešenja od 1.800 MW. Reverzibilna hidroelektrana premešta proizvodnju električne energije u vremenu: troši struju za podizanje vode, a zatim vraća deo te energije proizvodnjom.
Vrednost takvog postrojenja zavisi od trajanja skladištenja, mogućnosti punjenja, tržišnih cena i slobode rada. Vodni bilans se menja i u različitim fazama projekta. Prvo punjenje zadržava vodu u novim gornjim akumulacijama, a uticaj nizvodno zavisi od brzine punjenja, trenutnih rečnih uslova i eventualne nadoknade kroz druge ispuste.
Postepeno punjenje u odgovarajućim periodima visokog protoka moglo bi imati bitno drugačije posledice od brzog punjenja tokom suše. Redovni ciklusi rada su drugačiji: voda pumpana u gornje akumulacije kasnije se vraća u reku. Trajni gubici tokom završenog ciklusa uglavnom potiču od isparavanja, proceđivanja i drugih potrošnih upotreba, dok gubici električne energije ne predstavljaju istovetan procenat gubitka vode.
Ipak, mali neto godišnji utrošak vode sam po sebi ne bi dokazao da projekat nema nizvodni uticaj. Privremeno zadržavanje može biti važno kada su nivoi zahvata, dubine za plovidbu ili dogovoreni ispusti blizu propisanih granica. Cernavodă se nalazi oko 700 rečnih kilometara nizvodno od konceptualnog zahvata za Đerdap 3, a između njih su postojeće akumulacije, koordinisani ispusti, pritoke i rečna rukavca.
Zato zahvatanje vode za Đerdap 3 ne bi dovelo do neposrednog i istovetnog smanjenja protoka kod nuklearne elektrane. Potrebno je hidrauličko modeliranje celog sistema, uključujući raspodelu vode prema pravcu snabdevanja Cernavodă. Rumunija već radi na lokalnim ograničenjima u vezi sa rashladnom vodom, uključujući jaružanje i intervencije u rečnom koritu, uzimajući u obzir i moguće potrebe budućeg proširenja nuklearne elektrane.
To pokazuje zašto srpska studija koja bi pratila samo vodostaj u blizini planirane mašinske zgrade ne bi bila dovoljna.
Pomoć tokom suše moguća je, ali ograničena
EPS je predstavio Đerdap 3 i kao mogući izvor pomoći nizvodnim korisnicima. Voda iz akumulacija mogla bi se, u teoriji, ispuštati tokom suše radi podrške vodostaju Dunava i poboljšanja uslova za hlađenje nuklearnih elektrana. Takva mogućnost je fizički ostvariva: voda zadržana pre suše može se kasnije ispustiti, uz proizvodnju električne energije i dodatni protok nizvodno.
Vrednost pomoći zavisila bi od raspoložive količine vode, vremena ispuštanja i uticaja koji bi stigao do relevantnog vodozahvata. Zavisi i od toga da li bi ta voda bila unapred rezervisana za podršku tokom suše. Primera radi, rezerva od 100 miliona kubnih metara mogla bi da obezbedi dodatnih 100 kubnih metara u sekundi tokom oko 11,6 dana ili 500 kubnih metara u sekundi tokom oko 2,3 dana, pre uračunavanja gubitaka i uticaja nizvodnog usmeravanja vode.
Ove brojke su ilustrativne, a ne prognoza za Đerdap 3. One pokazuju zašto sama instalirana snaga ne govori mnogo o sposobnosti projekta da podrži Dunav tokom duže suše. Verodostojan aranžman morao bi da utvrdi minimalne količine rezervisane vode, uslove za aktiviranje ispuštanja, odgovornosti i naknadu, kao i okolnosti u kojima podrška nizvodnim korisnicima ima prednost nad trgovinom električnom energijom.
Ista voda ne može istovremeno da se smatra potpuno raspoloživom za neograničenu tržišnu prodaju, srpsku stratešku rezervu i garantovanu pomoć Rumuniji tokom suše. Najteži scenario bila bi dugotrajna regionalna nestašica: proizvodnja postojećih hidroelektrana opada, hlađenje nuklearnih elektrana postaje ograničeno, a cene električne energije rastu.
Đerdap 3 bi tada mogao da proizvodi struju iz ranije uskladištene vode, ali bi naknadno punjenje zahtevalo i električnu energiju i dozvoljenu mogućnost zahvatanja vode. Time su hidrologija i prihodi projekta neposredno povezani. Ograničenja uvedena radi zaštite nizvodnih korisnika mogla bi da smanje mogućnost ponovnog punjenja upravo kada je elektroenergetski sistem pod najvećim pritiskom.
Rumunija ima konkretne poluge uticaja
Najjača pozicija Rumunije proizlazi iz njenih prava u postojećem zajedničkom sistemu Đerdapa. Bilateralni aranžmani zahtevaju od obe strane da ne preduzimaju aktivnosti koje ometaju korišćenje postrojenja druge strane. Za određene izmene koje mogu da promene parametre rada zajednički upravljanog sistema potrebno je i obostrano odobrenje.
Posledice za Đerdap 3 zaviseće od konačnog rešenja. Ako projekat zahteva promene zajedničkih postrojenja ili dogovorenog režima rada akumulacije, Srbija ne može da pretpostavi da su domaće dozvole dovoljne. Rumunija bi mogla da uskrati saglasnost za konfiguraciju koja bitno menja rad zajedničkog sistema.
Postojeća pravila rada takođe ograničavaju mogućnost zadržavanja vode. Bilateralni režim za relevantni nizvodni deo propisuje uslove minimalnog protoka i ograničava dnevne promene vodostaja usled rada sistema. Nova elektrana za skladištenje zato ne bi mogla da zadržava vodu kad god bi tržišne cene činile pumpanje isplativim.
Procena uticaja na životnu sredinu podrazumeva posebne obaveze. Projekti koji mogu imati značajan prekogranični uticaj zahtevaju obaveštavanje susednih država, procenu i konsultacije. To Rumuniji ne daje automatski veto na svako srpsko odobrenje, ali ekološki prigovori, hidraulički uticaji i prava u zajedničkom sistemu mogli bi da odlože projekat, zahtevaju izmenu ili nametnu ograničenja rada.
Rumunija bi zato mogla da utiče na Đerdap 3 i bez zahteva za potpunim odustajanjem od projekta. Uslovi za prvo punjenje, pumpanje, oscilacije nivoa u akumulacijama, rezerve za sušu, minimalne ispuste ili naknadu mogli bi da promene njegovu održivu veličinu i komercijalnu vrednost. Za kreditore bi nerešen režim rada predstavljao veliki rizik finansiranja.
Tehnički izvodljiva elektrana i dalje može biti neprivlačna za ulaganje ako joj je broj sati profitabilnog rada bitno ograničen.
Institut „Jaroslav Černi“ i Bechtel–Enka u pripremnoj fazi
Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ ima važnu ulogu jer će njegov rad pomoći da se utvrde hidrološke pretpostavke, polazno stanje životne sredine, tehničke alternative i okvir troškova na kojima će se zasnivati naredne odluke. Ugovoreni posao obuhvata izradu prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom i posebnog prostornog plana sa strateškom procenom uticaja na životnu sredinu.
Prekogranični uticaji i potreba za dogovorom sa susednim državama o ključnim parametrima sastavni su deo tog postupka. Millennium Team kontroliše institut kroz vlasničku strukturu. Ta veza sama po sebi ne dokazuje da je tehnički rad pristrasan ili unapred određen.
Ipak, ona dodatno opravdava nezavisnu tehničku i finansijsku proveru, jer institut za inženjering u okviru šire građevinske grupe ima važnu ulogu u definisanju projekta koji bi kasnije mogao da donese obimne građevinske radove. Proces pripreme koji može da obezbedi finansiranje trebalo bi nezavisno da proveri predloženo rešenje, hidrologiju, pretpostavke o akumulacijama, troškove gradnje i očekivane prihode na tržištu.
Potrebno je uporediti predloženi projekat i sa manjim, faznim ili drugačijim konfiguracijama za skladištenje energije. Proces bi trebalo da omogući i odluku da se od projekta odustane ako se pokaže da nije ekonomski opravdan kada se uračunaju realna ograničenja.
Bechtel–Enka je, u međuvremenu, prošao kvalifikaciju za naredne pregovore o dodatnoj projektnoj i tehničkoj dokumentaciji. To konzorcijum stavlja u snažnu potencijalnu poziciju, ali kvalifikacija ne znači da je ugovor o gradnji dodeljen.
Važno će biti usklađivanje paketa koji vodi Institut „Jaroslav Černi“ sa eventualnim kasnijim radom Bechtel–Enke. Projektovanje akumulacija, geotehničke pretpostavke, uslovi Rumunije, zahtevi mreže i rezerve za nepredviđene troškove moraju se zasnivati na istoj tehničkoj osnovi. U suprotnom, kasnije izmene mogle bi da izazovu dodatne troškove projektovanja, kašnjenja i ugovorne zahteve za naknadu.
Učešće iskusnog međunarodnog izvođača može da ojača kapacitet za realizaciju projekta. Ipak, ono ne rešava prava u upravljanju vodama niti dokazuje komercijalnu održivost projekta.
Finansiranje zavisi od ograničenog režima rada
Komercijalna logika Đerdapa 3 zasniva se na kupovini ili preuzimanju električne energije kada joj je vrednost niža, a zatim njenoj prodaji kada je vrednost viša. Dodatne mogućnosti prihoda mogle bi da obuhvate balansiranje i pomoćne usluge. Zbog gubitaka u efikasnosti, prodajna cena mora da pokrije više od početne nabavne cene.
Uz ilustrativnu efikasnost ciklusa od 80%, električna energija kupljena po ceni od 50 €/MWh imala bi trošak od 62,50 €/MWh za svaki naknadno proizvedeni MWh. U taj iznos nisu uključeni operativni rashodi, mrežarine, troškovi finansiranja i povraćaj uloženog kapitala. Sam projekat mogao bi da utiče i na cene električne energije.
Velika reverzibilna hidroelektrana može da podigne cene tokom perioda punjenja i smanji vršne cene kada proizvodi. Zbog toga studija izvodljivosti ne može jednostavno da primeni istorijske razlike u cenama na svu buduću proizvodnju. Ekonomski model mora zajedno da proceni hidrologiju, raspoloživost nuklearnih elektrana, proizvodnju iz obnovljivih izvora, cene struje i ograničenja prenosa.
Suša može istovremeno da smanji hidroproizvodnju, ograniči proizvodnju nuklearnih elektrana i podigne veleprodajne cene električne energije. Upravo tada bi postrojenje za skladištenje moglo da ima najveću vrednost. Međutim, ako pravila upravljanja vodama sprečavaju ili ograničavaju ponovno punjenje, projekat možda neće moći u potpunosti da iskoristi tržišnu priliku.
Zato presudni proračun izvodljivosti mora da se zasniva na ograničenom režimu rada, a ne na tehničkom maksimumu bez ograničenja.
Projekat napredovao, ali investiciona odluka nije doneta
Đerdap 3 je odmakao dalje od isključivo političke najave. Ugovorena je tehnička priprema, Vlada je uključena u projekat, Srbija i Rumunija razmatraju pitanja od zajedničkog interesa, a za posao su zainteresovane velike međunarodne inženjerske i građevinske grupe. Projekat je zbog toga verodostojniji od mnogih ranijih konceptualnih najava.
Ipak, to još ne znači da je reč o finansiranom projektu gradnje. Sledeće važne prekretnice su usklađen konačni projekat, nezavisno provereno hidrološko modeliranje, jasno utvrđen režim rada dogovoren sa Rumunijom, realna procena kapitalnih troškova i model finansiranja zasnovan na ograničenjima sa kojima će se projekat zaista suočiti.
Srbija može da naruči studije i pregovara sa izvođačima, dok Rumunija može bitno da utiče na uslove rada zajedničkog sistema Dunava. Reka će određivati koliko je vode raspoloživo. Da li će Đerdap 3 postati regionalni strateški kapacitet za skladištenje energije ili će priprema ostati dugotrajan proces izvodljivosti zavisiće od komercijalne vrednosti koja preostane kada se sva tri faktora uključe u istu investicionu procenu.
