Dogovor Italije i Evropske komisije o ograničavanju uticaja skupog gasa na cene struje mogao bi da promeni ekonomiku trgovine u jugoistočnoj Evropi i poveća rizik razlike u ceni za izvoznike, proizvođače i kreditore. Njihove procene prihoda delom zavise od toga da li će italijanske cene ostati više od cena na susednim tržištima električne energije.
Uticaj na italijansku premiju
Rim i Brisel postigli su 16. oktobra preliminarni dogovor o privremenim merama za ublažavanje uticaja visokih cena gasa na račune domaćinstava i preduzeća. Mehanizam bi trebalo da nadoknadi kvalifikovanim elektranama na gas deo povišenih troškova goriva kada cena gasa pređe utvrđeni prag. Time bi se smanjio granični trošak koji bi se inače odrazio na veleprodajne cene električne energije.
Italija još mora formalno da prijavi mere u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći, a konačna tehnička primena zavisi od regulatornih odluka. Komercijalni značaj dogovora je, međutim, već jasan. Italija je jedno od velikih evropskih tržišta električne energije koje najviše zavisi od gasa, pa skupo gorivo često određuje graničnu cenu struje.
Zbog toga su italijanske veleprodajne cene istorijski često bile znatno više nego na drugim evropskim i jugoistočnoevropskim tržištima. Ta premija donosi dodatnu vrednost susednim izvoznicima. Struja iz Crne Gore, Slovenije, Grčke i šireg balkanskog regiona može da vredi više kada italijanske cene dovoljno nadmaše domaće ili regionalne nivoe da bi se isplatio prekogranični izvoz.
Mere usmerene na smanjenje uticaja gasa na cenu u Italiji zato mogu promeniti ekonomiku trgovine i sa druge strane granice. Neposredni rizik nije nestanak izvoza električne energije, već manja predvidljivost italijanske premije. Ako intervencija smanji tu premiju u periodima skupog gasa, ista količina električne energije može doneti manji prihod od izvoza.
Rizik za izvoznike i trgovce
Promena je posebno važna za projekte čiji finansijski modeli delimično zavise od prihoda na tržištu nakon isteka ugovora sa fiksnom cenom. Može da utiče i na trgovce sa prekograničnim pozicijama između Italije i tržišta jugoistočne Evrope. Tipična trgovina podrazumeva procenu cene na izvoznom tržištu, italijanske cene, raspoloživog prekograničnog kapaciteta i troška njegovog obezbeđivanja.
Državna intervencija koja utiče samo na italijansku stranu menja odnos između tih promenljivih i stvara rizik razlike u ceni izazvan politikom. Zaštitna pozicija može da se razvija u skladu sa ugovorom, a da pritom više ne neutrališe fizičku izloženost onako kako je planirano. Proizvođač iz jugoistočne Evrope, na primer, može deo budućih prihoda da zaštiti ugovorom vezanim za italijanski cenovni reper.
Ako se italijanske cene potom snize zbog mehanizma, dok cene na domaćem tržištu proizvođača i dalje zavise od goriva, nestašica i uslova balansiranja, istorijska korelacija između tržišta može da oslabi. U tom slučaju zaštita se odnosi na pogrešan odnos između cena. Prekogranična prava na prenos ne rešavaju taj problem: ona štite ili omogućavaju vrednovanje dela rizika od zagušenja, ali ne garantuju da će razlika u ceni ostati ekonomski privlačna.
Veze sa tržištima Balkana
Za Crnu Goru pitanje je posebno važno zbog podmorskog kabla koji omogućava direktan pristup italijanskom tržištu. Kabl je ojačao stratešku poziciju Crne Gore kao tranzitnog i izvoznog tržišta, a proizvođači i trgovci mogu da porede prilike na domaćem, regionalnom i italijanskom tržištu. Ako se italijanske cene struje strukturno smanjuju u periodima skupog gasa, može da se promeni ekonomika izvoza ka zapadu.
Isti princip važi za Grčku i Sloveniju, koje su direktno povezane sa Italijom. Posredno je važan i za Hrvatsku i druga balkanska tržišta, jer tokovi električne energije zavise od relativnih cena u regionu, a ne samo od državnih granica. Slabija privlačnost italijanskog tržišta može da utiče na krajnje odredište regionalnih viškova proizvodnje.
Posledice po finansiranje i vrednovanje projekata
Uticaj se proteže i na finansiranje projekata. Banke koje kreditiraju obnovljive izvore sa tržišnim ili delimično tržišnim prihodima obično modeluju buduće cene električne energije na osnovu dugoročnih pretpostavki o odnosima između tržišta. Projekat u jugoistočnoj Evropi i dalje može deo očekivane vrednosti da ostvaruje iz mogućnosti izvoza na tržišta sa višim cenama.
Ako državna intervencija promeni te odnose, kreditori mogu manje da se oslanjaju na istorijske razlike u cenama i da zahtevaju konzervativnije procene prekograničnih tržišnih prihoda. Time mogu porasti vrednost ugovora sa fiksnom cenom, cenovnih podova i drugih oblika zaštite prihoda. Promena može da utiče i na akvizicije, jer investitori u infrastrukturu često vrednuju operativne portfelje obnovljivih izvora na osnovu prognoza za period od 20 ili više godina.
U takvim procenama uzimaju se u obzir pretpostavke o povezivanju tržišta električne energije i približavanju cena. Pokazatelj da veliki susedni market može privremeno da promeni odnos između cena gasa i struje uvodi dodatnu promenljivu u te modele. Buduća dubinska analiza zato bi mogla da obuhvati i scenarije cena električne energije prilagođene političkim merama, uz uobičajene prognoze cena roba.
Tržišni i likvidnosni rizici
Za trgovce električnom energijom izazov je neposredniji. Ako spot cene u Italiji budu niže od ranijih očekivanja, a terminske pozicije budu ugovorene pre nego što je mera bila poznata, u pojedinim portfeljima može doći do nepodudaranja fizičke i finansijske izloženosti. Zahtevi za kolateralom mogu da pojačaju taj efekat.
Pozicija zaštite koja se kreće nepovoljno za trgovca može zahtevati dodatno gotovinsko pokriće, čak i kada fizička pozicija u električnoj energiji na kraju donese protivvrednost. Promene prekograničnih razlika u cenama izazvane političkim merama zato predstavljaju i rizik za likvidnost, a ne samo za cenu. Mehanizam bi mogao da promeni i ponašanje proizvođača u Italiji.
Nadoknada dela troškova goriva elektranama na gas može da utiče na njihovu ekonomiku ponuda i da im u određenim periodima poveća konkurentnost u odnosu na uvoz. Tačan efekat zavisiće od konačnog modela, uključujući prag za aktiviranje mere, prihvatljive količine, način finansiranja i zaštitu od prekomerne nadoknade. Ti detalji još su važni.
Pravila EU i neizvesnost oko premije
Italija i Evropska komisija naglasile su da mera mora da očuva unutrašnje tržište EU i svede narušavanje konkurencije na najmanju moguću meru. Konačni mehanizam zato ne može jednostavno da izdvoji Italiju iz susednih tržišta bez posledica po evropska tržišna pravila. Intervenciju zato treba posmatrati kao rizik koji se pojavljuje, a ne kao već uspostavljen novi režim cena.
Za jugoistočnu Evropu već je jasno da se italijanske cene električne energije više ne mogu modelovati samo kao mehanička posledica cena gasa, ugljenika i osnova rada elektroenergetskog sistema. Politika je postala još jedna promenljiva u razlici između tržišnih cena. Za izvoznike, trgovce i banke pitanje nije samo da li će italijanske cene ostati više od balkanskih, već i da li će ta premija ostati dostupna tržištu.
Vlade bi mogle sve češće da intervenišu kada premija postane politički neprihvatljiva. Ta razlika može da promeni način na koji se prihodi od izvoza iz jugoistočne Evrope štite od rizika, finansiraju i vrednuju.
