Cene električne energije za dan unapred u jugoistočnoj Evropi porasle su u petak, a Srbija je postala najskuplje tržište u regionu. Slabija proizvodnja iz vetroelektrana, veće potrebe za prekograničnim uvozom i trajna ograničenja u snabdevanju podigli su veleprodajne cene na nivo blizu 280 €/MWh.
Na srpskom tržištu SEEPEX cena je porasla za 24,8 €/MWh, na 277,57 €/MWh. Na mađarskoj berzi HUPX cena je povećana za 16,4 €/MWh, na 269,23 €/MWh. U Rumuniji je dostigla 261,92 €/MWh, dok je u Bugarskoj iznosila 256,57 €/MWh.
Na crnogorskom tržištu BELEN cena je porasla na 239,78 €/MWh, pa se pritisak na rast cena proširio širom Zapadnog Balkana. Do rasta cena došlo je uprkos prognoziranom padu regionalne potrošnje električne energije za 428 MW, na 31.810 MW. Očekivana proizvodnja iz vetroelektrana smanjena je za 1.662 MW, na 2.909 MW.
Regionalne razlike: rast cena uz pad vetroproizvodnje i veći uvoz
Neto uvoz u regionu povećan je za 1.023 MW, na 3.385 MW. Nesklad između niže potrošnje i viših cena ukazuje da su raspoloživost proizvodnje iz obnovljivih izvora, zavisnost od uvoza i uslovi na prekograničnim tržištima imali neposredan uticaj. Udeo promene potražnje nije bio jedini faktor kretanja spot cena.
Najjači procentualni rast zabeležen je u Grčkoj, gde je cena na berzi HENEX skočila za 45,6 €/MWh, na 206,18 €/MWh. Iako je Grčka ostala najjeftinije tržište među posmatranim, rast je bio najizraženiji. U Severnoj Makedoniji cena je porasla za 29,3 €/MWh, na 251,64 €/MWh, dok je u Bugarskoj zabeležen rast od 23,3 €/MWh.
U Albaniji je cena povećana za 7,5 €/MWh, na 257,08 €/MWh. Regionalni rast cena bio je praćen nastavkom cenovnog razdvajanja od zapadne Evrope. U Nemačkoj se električna energija trgovala po ceni od 210,67 €/MWh, zbog čega je mađarska cena bila viša za 58,57 €/MWh.
Kretanje po satima: maksimumi i razlike između vršnih i vanvršnih perioda
Kretanje cena po satima ukazalo je na izraženije nestašice nego što su to pokazivali dnevni proseci. Maksimalna satna cena u Srbiji dostigla je 405,10 €/MWh u 19. satu. U Mađarskoj je u istom satu zabeležen maksimum od 382,30 €/MWh.
U Albaniji se cena približila nivou od 400 €/MWh, uz maksimum od 399 €/MWh. Rumunija i Bugarska dostigle su 356,90 €/MWh, odnosno 354,70 €/MWh. Dnevni proseci prikrili su razlike u strukturi cena tokom dana.
Prosečna cena u Srbiji tokom sati van vršnog opterećenja iznosila je 284,60 €/MWh, dok su vršni sati beležili prosečnih 270,50 €/MWh. U Mađarskoj je vanvršni prosek iznosio 281 €/MWh, a tokom vršnih sati 257,40 €/MWh. Grčka je imala drugačiji obrazac: minimalna satna cena pala je na nulu oko podneva, dok je maksimalna dostigla 321,10 €/MWh.
Ponuda i potražnja: promenjena ravnoteža i tokovi prema Italiji
Najvažnija promena na fizičkom tržištu bila je pogoršana ravnoteža između regionalne proizvodnje i potrošnje. Prognozirana proizvodnja električne energije smanjena je za 1.450 MW, na 28.425 MW. Gubitak proizvodnje iz vetroelektrana samo delimično nadoknađen povećanjem solarne proizvodnje za 233 MW.
Prekogranični rasporedi isporuka pokazali su značajnu promenu na granicama sa Italijom. Posmatrani region ostvarivao je neto izvoz u Italiju od približno [79]MW u četvrtak, dok je u petak prešao na neto uvoz od [679]MW. Promena ukupno iznosi [758]MW.
Zbirni uvoz preko austrijskih i slovačkih koridora povećan je za samo [83]MW, na [2.766]MW. Bugarska je zabeležila jednu od najznačajnijih promena u bilansu: prognozirana potrošnja porasla je za [628]MW, na [4.361]MW, dok je domaća proizvodnja smanjena za [248]MW, na [4.245]MW.
Bugarska se iz pozicije neto izvoznika od [760]MW prebacila u neto uvoznika od [116]MW između četvrtka i petka. Potreba Rumunije za neto uvozom povećana je sa [641]MW na [818]MW uz uglavnom nepromenjenu potražnju. Grčki izvozno raspoloživ višak smanjen je sa [1.657]MW na [1.176]MW zbog pada proizvodnje.
Srbija: pad domaće proizvodnje i rast potrebe za neto uvozom
Srbija ostaje snažno oslonjena na prekogranično snabdevanje kada domaća proizvodnja ne pokriva potrošnju. Prognozirana potrošnja smanjena je sa [3.969]MW na [3.753]MW, dok je domaća proizvodnja opala sa [2.942]MW na [2.693]MW.
Zbog toga je potreba za neto uvozom blago povećana na približno [1.061]MW, što odgovara više od 28% prognozirane potrošnje . Komercijalni rasporedi isporuka pokazali su tokove ka Srbiji iz Bosne i Hercegovine ([435]MW), Bugarske ([304]MW), Severne Makedonije ([317]MW) i Crne Gore ([165]MW).
Srbija istovremeno zadržava prosečan planirani izvoz od [406]MW prema Mađarskoj uprkos ukupnom deficitu u bilansu . Srpska cena bila je viša od mađarske za [8,34]€/MWh i viša od crnogorske za [37,79]€/MWh.
BELEN tržište Crne Gore i terminska kriva Mađarske do kraja nedelja
Kada se posmatra Crna Gora, prognozirana domaća proizvodnja iznosila je [348]MW uz potrošnju od [330]MW pa se zemlja nalazila u poziciji neto izvoznika od približno biblioteka(oko –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18) –>(18)
.
Ipak, Crna Gora ostaje povezana sa regionalnim trgovinskim tokovima: komercijalni rasporedi uključivali su prosečan uvoz od {{}}
268
}}
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268
268—>MW iz Italije uz izvoz od {{}}165MW prema Srbiji i {{}}72MW prema Kosovu . Niža cena na BELEN-u mogla bi da podrži trgovinske prilike prema susednim tržištima sa višim cenama; vrednost zavisi od prava korišćenja interkonekcija, razlika po satima isporuke i transakcionih troškova.
Cene unapred: Mađarska premira i kretanje gasnih i CO2 indikatora
Terminsko tržište električne energije ukazuje da se očekuju visoke cene u bliskoj budućnosti . Bazna električna energija u Mađarskoj za 43. nedelju kotirana je na 269,50 €/MWh , dok je cena za 44. nedelju bila 260 €/MWh . Za isporuku u novembru kotirana vrednost iznosila je 243,50 €/MWh .
Mađarski ugovor za 43. nedelju imao je premiju od 75,50 €/MWh s obzirom na Nemačku; ta razlika smanjivala se na 67 €/MWh 3, 3, 3, 3, 3, GW ilustriraju napetost između vremenski uslovljene proizvodnje i prekogranične kupovine električne energije kada se slabije proizvodi . Terminska kriva pokazuje očekivanje da će se visoke cene električne energije zadržati tokom narednih nedelja.
