Potrošnja električne energije u Rumuniji smanjena je za 4% u prvih osam meseci 2026. godine, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla, a spoljnotrgovinski bilans električne energije zemlje poboljšan, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku. Ukupna potrošnja od januara do avgusta iznosila je 32,02 TWh, što je manje nego u istom periodu 2025. godine.
Kretanje potrošnje po sektorima
Pad potrošnje bio je posebno izražen u sektoru domaćinstava, gde je potrošnja električne energije smanjena za 11,3%, na 7,09 TWh. Potrošnja u industriji zabeležila je manji pad od 1,6%, na 24,71 TWh.
Potrošnja električne energije za javnu rasvetu smanjena je za 14,2%, na približno 218,5 GWh. Podaci ukazuju na slabljenje ukupne potrošnje, ali ne i na jednako kretanje u svim kategorijama potrošača.
Proizvodnja električne energije i rast iz obnovljivih izvora
Proizvodnja električne energije kretala se u suprotnom smeru u odnosu na potrošnju. Rumunija je proizvela 34,34 TWh, što predstavlja međugodišnji rast od 3,1%, uz veću proizvodnju iz hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana.
Proizvodnja hidroelektrana povećana je za 13,5%, na 9,17 TWh. Proizvodnja električne energije iz vetra porasla je za 9%, na 4,10 TWh.
Najveći rast zabeležen je u solarnoj energiji, uključujući proizvodnju iz instalacija kupaca-proizvođača (prozjumera), gde je proizvodnja skočila za 47,9%, na 5,17 TWh. Ovaj rast ukazuje na sve značajniji doprinos distribuiranih solarnih sistema i velikih solarnih elektrana ukupnom elektroenergetskom bilansu Rumunije.
Kretanje konvencionalne proizvodnje i trgovina
Tradicionalni izvori proizvodnje zabeležili su slabije rezultate. Proizvodnja iz termoelektrana smanjena je za 5,1%, na 10,34 TWh, dok je proizvodnja nuklearne elektrane Černavoda pala za 21,5%, na 5,56 TWh.
Promena strukture proizvodnje odrazila se i na prekograničnu trgovinu električnom energijom. Izvoz električne energije iz Rumunije povećan je za 12,4%, na 10,51 TWh, dok je uvoz smanjen za 6,3%, na 11,82 TWh.
Razlika između uvoza i izvoza smanjena je na približno 1,31 TWh. Ipak, Rumunija je tokom osmomesečnog perioda i dalje ostala neto uvoznik električne energije.
Domaća primarna energija i implikacije za bilans
Domaća proizvodnja primarne energije takođe je oslabila uz pad od 4,2%. Proizvodnja uglja smanjena je za 17%, proizvodnja sirove nafte za 6,9%, dok je proizvodnja prirodnog gasa zabeležila blagi pad od 0,4%.
Poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa električne energije Rumunije ukazuje na napredak. Dalje uključivanje obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem zahteva kontinuirana ulaganja u prenosnu mrežu, fleksibilnost sistema i skladištenje energije kako bi se upravljalo promenljivijom proizvodnjom.
