Savet za konkurenciju Rumunije odobrio je preuzimanje kompanije NIS Petrol od strane rumunske kompanije Argenta. Odluka je uklonila značajnu regulatornu prepreku planiranom povlačenju srpske naftne kompanije sa rumunskog tržišta. Proces se odvija u uslovima kontinuiranog pritiska zbog ruskog vlasništva.
Kompanija NIS je u julu postigla dogovor o prodaji celokupnog udela u svojoj rumunskoj podružnici. U tom trenutku identitet kupca nije bio javno objavljen. Transakcija obuhvata i sredstva za distribuciju naftnih derivata i aktivnosti povezane sa rumunskim sektorom istraživanja i proizvodnje nafte.
Poslovanje rumunske podružnice i obim transakcije
Rumunska kompanija upravlja sa 19 benzinskih stanica. Pored maloprodaje goriva, njene aktivnosti obuhvataju istraživanje nafte na kopnu, razvoj naftnih polja, proizvodnju sirove nafte i trgovinu na veliko naftnim derivatima. Time se transakcija vezuje i za operativne segmente nizvodno i uzvodno u lancu snabdevanja.
Regulatorno telo za zaštitu konkurencije zaključilo je da preuzimanje neće predstavljati značajnu pretnju tržišnoj konkurenciji. Iako bi transakcija mogla da dovede do stvaranja vertikalno integrisane kompanije, regulator nije utvrdio direktno preklapanje između poslovnih aktivnosti dve kompanije. Tržišni udeli ostali su ispod praga od 30%, relevantnog za procenu potencijalno pogođenih tržišta.
Vlasnička struktura Argente i restrukturiranje NIS-a
Kompaniju Argenta kontrolišu rumunski privrednici Iulian Stanciu i Adrian Crețoiu. Njihove šire poslovne investicije uključuju i kompaniju Foraj Sonde Videle, koja pruža usluge u naftnoj industriji. Postojeće industrijske aktivnosti Argente obuhvataju proizvodnju metalnih komponenti za građevinarstvo.
Zbog toga se transakcija sa NIS-om navodi kao diverzifikacija poslovanja ka naftnom sektoru i poslovima povezanim sa gorivom. Za NIS, prodaja rumunske podružnice deo je šireg procesa restrukturiranja oblikovanog američkim sankcijama uvedenim u januaru 2025. godine zbog ruskog vlasništva. Ruski akcionari i dalje kontrolišu srpsku kompaniju.
Udeo ruskih akcionara i pregovori o mogućem preuzimanju
Gazprom Neft poseduje 44,85% udela, dok dodatnih 11,3% pripada kompaniji Intelligence, koja je pod indirektnom kontrolom Gazproma. Republika Srbija poseduje 29,87% udela. Vašington zahteva povlačenje ruskih akcionara, pa su vlasnička struktura kompanije i njeno buduće poslovanje pod kontinuiranim pritiskom.
Mađarska naftna i gasna kompanija MOL vodi razgovore o mogućem preuzimanju udela koji su u vlasništvu ruskih akcionara. Transakcija u Rumuniji odvojena je od tih pregovora, ali pokazuje kako NIS reorganizuje svoj regionalni portfolio dok dugoročno pitanje vlasništva nad kompanijom ostaje nerešeno. Odobrenje regulatora otvara put ka završetku prodaje rumunske podružnice, mada samo regulatorno odobrenje ne potvrđuje da je transakcija konačno zaključena.
Za NIS ostaje ključnim pitanje da li promena vlasništva može da reši izloženost sankcijama. Istovremeno se navodi potreba očuvanja stabilnosti poslovanja u Srbiji i na preostalim regionalnim tržištima.
