Mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) menja cene električne energije i ekonomsku računicu trgovine strujom širom jugoistočne Evrope, produbljujući razliku između veleprodajnih cena električne energije i troškova uvoza iz zemalja Zapadnog Balkana nakon obračuna emisija ugljen-dioksida.
Uticaj bi mogao da bude neposredniji nego u industriji čelika i aluminijuma. Dok te industrije imaju koristi od prelaznih prilagođavanja povezanih sa postepenim ukidanjem besplatnih emisionih jedinica u EU, uvoz električne energije nema pravo na uporedivo umanjenje po osnovu besplatne dodele, zbog čega izvoz električne energije sa visokim emisijama ugljenika od početka 2026. godine može da bude izložen značajnim dodatnim troškovima.
Poslednja objavljena cena CBAM sertifikata dostigla je 82,32 evra po toni CO₂ za treći kvartal, u poređenju sa 75,28 evra u prethodnom kvartalu. Time je povećan indikativni trošak ugljenika za izvoz iz zemalja sa visokim podrazumevanim faktorima emisija.
Primenom najnovije cene na postojeće nacionalne podrazumevane faktore emisija dobija se bruto izloženost troškovima CBAM-a od približno 85,70 evra/MWh za električnu energiju iz Srbije, 80,59 evra/MWh za Crnu Goru i 94,50 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu. Za Severnu Makedoniju indikativni trošak iznosi 73,01 evro/MWh, dok nulti podrazumevani faktor za Albaniju znači da se prema podrazumevanom obračunu ne primenjuje naknada za emisije ugljenika.
Ovi iznosi predstavljaju ilustrativne vrednosti zasnovane na ceni sertifikata za treći kvartal, a ne konačne troškove za isporuke u oktobru. Cena CBAM sertifikata za četvrti kvartal biće utvrđena tek u januaru 2027. godine, dok stvarne obaveze mogu da uključuju i prihvatljiva umanjenja po osnovu cene ugljenika plaćene u zemlji porekla.
Ipak, navedene vrednosti pokazuju kako CBAM može da nadmaši uobičajene marže u veleprodajnoj trgovini električnom energijom.
Dana 9. oktobra, cena električne energije za dan unapred na srpskoj berzi SEEPEX porasla je na 239,96 evra/MWh, što je gotovo 34% više nego tokom prethodne sesije, dok je na mađarskoj berzi HUPX dostigla 269,43 evra/MWh. Razlika od 29,47 evra/MWh ostala je znatno ispod indikativnog troška ugljenika za Srbiju, obračunatog na osnovu podrazumevanog faktora emisija.
Trgovac koji uvozi električnu energiju iz Srbije u Mađarsku zato bi teško mogao da pokrije trošak ugljenika koristeći prosečnu dnevnu razliku između veleprodajnih cena, čak i pre nego što se uračunaju prekogranični prenosni kapaciteti, gubici, balansiranje i drugi troškovi trgovine.
Cena električne energije na crnogorskoj berzi BELEN istog dana dostigla je 223,39 evra/MWh, dok su se veleprodajne cene u nekoliko italijanskih tržišnih zona kretale oko 230–235 evra/MWh. To ukazuje na slično ograničenu indikativnu cenovnu razliku za električnu energiju koja se isporučuje preko interkonekcije između Crne Gore i Italije.
Prosečne dnevne cenovne razlike ne predstavljaju ostvarive trgovačke marže, a satna kretanja cena mogu da otvore pojedinačne prilike za zaradu. Ipak, strukturni efekat je jasan: niska veleprodajna cena električne energije izvan EU više ne garantuje konkurentnost te energije na tržištu EU.
Sekretarijat Energetske zajednice već je ukazao na promene u regionalnim tokovima električne energije. Bruto komercijalna razmena između tržišta Zapadnog Balkana i susednih tržišta EU smanjena je za približno 19% međugodišnje u prvoj polovini 2026. godine, iako su na to uticali i hidrološki uslovi, raspoloživost proizvodnih kapaciteta i promenjene potrebe za uvozom.
Tržište električne energije u regionu sve se više deli na dva komercijalna segmenta: domaću i regionalnu trgovinu, na koju se uvozne naknade CBAM-a EU ne primenjuju neposredno, i izvoz na tržišta EU, gde troškovi prilagođeni emisijama ugljenika utiču na isplativost planiranih transakcija.
Za srpsku Elektroprivredu Srbije (EPS), crnogorsku EPCG i proizvođače električne energije širom Bosne i Hercegovine, novo okruženje stavlja veći naglasak na tehnologiju proizvodnje, poreklo električne energije i mogućnost dokazivanja stvarnih emisija.
Ova razlika je posebno važna za projekte obnovljivih izvora energije.
Vetroelektrana u Srbiji koja proizvodi električnu energiju sa niskim emisijama ugljenika ne ostvaruje automatski povoljniji tretman prema CBAM-u kada izvozi struju u Mađarsku. Ukoliko deklarant u EU ne ispuni uslove za korišćenje podataka o stvarnim ugrađenim emisijama, na električnu energiju i dalje može da se primeni nacionalna podrazumevana vrednost za Srbiju.
Važeća pravila zahtevaju odgovarajući fizički ugovor o kupovini električne energije, dokaze o proizvodnom postrojenju, usklađene nominacije prekograničnih prenosnih kapaciteta, satno usklađivanje proizvodnje sa nominovanim isporukama, kao i dokaze o priključenju na mrežu ili odsustvu zagušenja. Prateću dokumentaciju mora da proveri akreditovano verifikaciono telo.
Garancije porekla same po sebi ne mogu da zamene ove fizičke i ugovorne dokaze.
Za investitore u projekte i kreditore posledice su značajne. Vetroelektrana ili solarna elektrana može da proizvodi električnu energiju po konkurentnoj ceni, ali da se i dalje suočava sa neizvesnošću u pogledu dodatne vrednosti koju može da ostvari direktnom prodajom električne energije na tržištu EU.
To utiče na projektovane prihode, dugoročne ugovore o otkupu električne energije, pretpostavke za finansiranje i investicionu opravdanost novih kapaciteta iz obnovljivih izvora.
Uticaj se proteže i na industrijske proizvođače, mada je važno napraviti regulatornu razliku.
Prema važećem režimu CBAM-a, indirektne emisije povezane sa kupljenom električnom energijom uključene su u obaveze po osnovu CBAM-a za cement i đubriva, ali se uglavnom ne uključuju za gvožđe, čelik i aluminijum, za koje se obaveze trenutno prvenstveno odnose na direktne ugrađene emisije.
Zbog toga nabavka električne energije iz obnovljivih izvora ne smanjuje automatski trenutnu obavezu srpskog izvoznika čelika ili aluminijuma u pogledu CBAM sertifikata. Međutim, ona može da smanji operativne troškove, poboljša rezultate kompanije u pogledu emisija i ojača poslovne odnose sa evropskim proizvođačima koji traže materijale sa nižim ugljeničnim otiskom.
Za proizvođače cementa i đubriva, električna energija sa nižim emisijama koja ispunjava propisane uslove može neposredno da utiče na intenzitet emisija ugljenika koji se koristi u CBAM obračunima, u skladu sa primenljivom metodologijom i zahtevima za verifikaciju.
Evropska komisija predložila je izmene metodologije za obračun CBAM-a u sektoru električne energije koje bi mogle da umanje nepovoljan položaj proizvođača iz obnovljivih izvora u zemljama čiji podrazumevani faktori emisija odražavaju visoku zastupljenost termoelektrana. Takve izmene mogle bi da poboljšaju ekonomsku isplativost izvoza električne energije iz hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, ali još nisu u potpunosti usvojene.
Za banke koje finansiraju projekte obnovljivih izvora energije, energetski intenzivne industrijske proizvođače ili kompanije koje se bave prekograničnom trgovinom električnom energijom, CBAM tako predstavlja dodatni izvor rizika po prihode, marže i regulatornu usklađenost.
Procene novih projekata sve više moraju da razlikuju uobičajene prihode od prodaje električne energije na veleprodajnom tržištu od prihoda zasnovanih na fizičkim izvoznim aranžmanima koji ispunjavaju zahteve CBAM-a i imaju odgovarajuću verifikaciju. Može biti potrebno i ponovno razmatranje postojećih kredita ako su raniji finansijski modeli pretpostavljali nesmetan pristup cenovnim premijama na tržištima EU.
Prvi CBAM sertifikati koji se odnose na uvoz električne energije tokom 2026. godine moći će da se kupe od februara 2027, dok su podnošenje godišnjih deklaracija i predaja sertifikata predviđeni najkasnije do 30. septembra 2027. godine.
Za jugoistočnu Evropu, ključni izazov je to što su tržišta električne energije i dalje fizički povezana, dok se njihova komercijalna ekonomika sve više razlikuje u zavisnosti od tretmana emisija ugljenika.
Megavat-sat električne energije proizveden u Srbiji ili Crnoj Gori i dalje može da stigne do kupca u Evropi kroz međusobno povezanu prenosnu mrežu. Međutim, mogućnost profitabilne prodaje te električne energije sve više će zavisiti od njene klasifikacije u pogledu emisija ugljenika i dokaza koji potkrepljuju transakciju, a ne samo od razlike između veleprodajnih cena sa dve strane granice.
