Bulgargaz je predložio povećanje regulisane veleprodajne cene prirodnog gasa za 34%, navodeći rast troškova snabdevanja u Bugarskoj i izloženost domaćih potrošača volatilnosti regionalnog energetskog tržišta.
Prema predlogu, cena gasa za veleprodaju u oktobru 2026. godine iznosila bi približno 59,1 evro/MWh, naspram odobrene cene od oko 44,1 evro/MWh u septembru.
Septembarska tarifa je već zabeležila rast od 5,5% u odnosu na avgust, što se dovodi u vezu sa rastom troškova nabavke gasa pre najnovijeg predloženog povećanja.
Planirani izvori snabdevanja i logistika tokom zime
Povećanje se razmatra u periodu kada Bugarska priprema diversifikovan portfolio snabdevanja, koji obuhvata uvoz gasovodima, tečni prirodni gas (LNG) i povlačenje gasa iz domaćih skladišta.
Za isporuke u novembru, Bulgargaz planira oslanjanje na dugoročni ugovor o isporuci azerbejdžanskog gasa, uz dodatne količine koje pristižu preko Grčke i Turske.
Doprinos snabdevanju trebalo bi da obezbedi i LNG uvezen preko terminala Aleksandrupolis na severoistoku Grčke, dok povlačenje gasa iz bugarskog podzemnog skladišta Čiren ostaje deo strategije nabavke.
Kalkulacija regulisane cene i efekti na tržišne učesnike
Kompanija je navela da predložena regulisana cena ostaje ispod aktuelnih kotacija na evropskim veleprodajnim tržištima, uz napomenu da konkretno poređenje zavisi od relevantnog perioda isporuke i izabranog tržišnog repera.
Predložena cena obuhvata troškove gasa koji stiže do ulaznih tačaka bugarskog transportnog sistema, zajedno sa regulisanom komponentom javnog snabdevanja i troškovima održavanja interventnih rezervi gasa u skladištu Čiren.
U tom kontekstu ističe se razlika između kotacija na evropskim gasnim čvorištima i konačne regulisane nabavne cene koju plaća bugarski javni snabdevač.
Mogući uticaj na potrošače i uslove trgovanja
Za industrijske potrošače, proizvođače električne energije u gasnim elektranama i operatere sistema daljinskog grejanja, značajan rast veleprodajnih cena gasa može povećati operativne troškove, čak i kada je šire evropsko tržište relativno stabilno.
Za trgovce energentima, predlog ukazuje na to kako ugovorni uslovi snabdevanja, obaveze u vezi sa skladištenjem i logistika LNG-a mogu dovesti do znatnih razlika između regulisanih nacionalnih tarifa i cena gasa kojima se trguje na berzama.
Konačni komercijalni efekti zavisiće od regulatornog odobrenja i tarifnog perioda na koji se povećanje odnosi .
Neposredni izazov za Bugarsku jeste da obezbedi dovoljnu fleksibilnost snabdevanja tokom zime, uz istovremeno sprečavanje da se rast troškova nabavke pretvori u dugotrajan rast domaćih cena energije .
