Neto izvoz električne energije iz Bugarske povećan je za 62%, na 3,5 TWh, tokom prvih devet meseci i prvih dana oktobra 2026. godine, zahvaljujući rastu proizvodnje iz obnovljivih izvora i širenju kapaciteta za skladištenje energije u baterijama. Time je dodatno ojačana pozicija Bugarske kao jednog od glavnih snabdevača električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi.
Neto izvoz porastao je sa 2,16 TWh, koliko je iznosio u istom periodu 2025. godine, prema podacima koje je predstavilo Udruženje za proizvodnju, skladištenje i trgovinu električnom energijom, koristeći podatke operatora prenosnog sistema.
Ukupna proizvodnja električne energije povećana je za 12,24%, dok je domaća potrošnja porasla za 8,45%.
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora dostigla je približno 11,5 TWh, što predstavlja međugodišnji rast od gotovo 34%.
Obnovljivi izvori činili su gotovo 80% ukupnog povećanja nacionalne proizvodnje električne energije.
Ovi podaci ukazuju na značajnu promenu strukture proizvodnje električne energije u Bugarskoj.
Solarna energija postaje jedan od glavnih izvora dodatne proizvodnje, dok baterijski sistemi sve više omogućavaju preusmeravanje električne energije iz perioda nižih dnevnih cena ka unosnijim večernjim satima.
Baterije postaju važan resurs za regionalnu trgovinu
Prema dostupnim podacima, baterijski sistemi isporučili su približno 1,72 TWh električne energije bugarskom elektroenergetskom sistemu u periodu od januara do početka oktobra, u poređenju sa oko 190 GWh godinu dana ranije.
Ovaj rast odražava brzo širenje instalisanih kapaciteta za skladištenje energije i njihovu sve značajniju ulogu u optimizaciji trgovine na veleprodajnom tržištu.
Dana 8. oktobra, proizvodnja solarnih elektrana u Bugarskoj dostigla je gotovo 4,3 GW u ranim popodnevnim satima, nadmašivši domaću potrošnju od oko 4,1 GW.
Punjenje baterija apsorbovalo je značajan deo tog viška, omogućavajući da se električna energija sačuva za kasniju isporuku.
Time se menja komercijalna vrednost električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora u Bugarskoj.
Bez skladištenja, dodatni solarni kapaciteti mogu produbiti pad cena tokom podneva i povećati potrebu za ograničavanjem proizvodnje.
Uz baterijske sisteme, deo te proizvodnje može se preusmeriti u sate kada se Rumunija, Mađarska i druga susedna tržišta suočavaju sa većom potražnjom i višim cenama.
Rezultat je fleksibilniji izvozni proizvod, a ne samo veća količina električne energije dostupna za izvoz.
Ograničenja nuklearnih kapaciteta stavljaju novu strukturu proizvodnje na test
Rast kapaciteta za proizvodnju iz obnovljivih izvora i skladištenje energije posebno je važan za Bugarsku jer se njena nuklearna flota suočava sa operativnim ograničenjima.
Šesti blok nuklearne elektrane Kozloduj ušao je u planirani remont u oktobru, dok je peti blok bio izložen ograničenjima usled niskog vodostaja Dunava.
Ova kombinacija smanjila je raspoloživost stabilnih proizvodnih kapaciteta i povećala značaj solarne energije, baterija i drugih upravljivih izvora proizvodnje.
Bugarsku, međutim, očekuje i sezonski izazov.
Proizvodnja solarnih elektrana opada tokom zime, dok potražnja za električnom energijom raste.
Zbog toga bi naredna faza investicija mogla da obuhvati dodatne kapacitete vetroelektrana, sisteme za skladištenje energije sa dužim trajanjem isporuke i prenosne kapacitete koji omogućavaju plasman električne energije na regionalna tržišta sa izraženim manjkom ponude.
Rast izvoza pokazuje da obnovljivi izvori i baterijski sistemi već menjaju tržišnu poziciju Bugarske. Sledeći test biće da li će ova fleksibilnost moći da očuva izvoznu prednost zemlje tokom zime, kada se proizvodnja solarnih elektrana smanjuje, a raspoloživost nuklearnih kapaciteta ostaje ograničena.
