Evropa ove zime raspolaže manjim zaštitnim jastukom u snabdevanju gasom, pri čemu niži nivoi zaliha u skladištima povećavaju njenu zavisnost od kontinuiranih isporuka LNG-a i pažljivog upravljanja povlačenjem gasa.
Prema podacima koji se pripisuju organizaciji ENTSOG, zalihe gasa u skladištima EU iznosile su približno 811 TWh, odnosno 74 milijarde kubnih metara, na dan 1. oktobra. Skladišta su bila popunjena 72%, u poređenju sa 83%, odnosno oko 940 TWh, godinu dana ranije.
Slabija početna pozicija rezultat je značajnog povlačenja gasa tokom prethodne grejne sezone. Do 1. aprila popunjenost skladišta pala je na 28%, nakon što je tokom zime povučeno približno 620 TWh gasa.
Centralna i istočna Evropa ušle su u oktobar sa većim rezervama. Skladišta u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj bila su u proseku popunjena 78,6%.
ENTSOG procenjuje da bi tokom prosečne zimske sezone bilo potrebno približno 1.060 TWh LNG-a, odnosno 96 milijardi kubnih metara, kako bi se zadovoljila potražnja i omogućilo da skladišta na kraju sezone ostanu 30% popunjena.
Fizički kapaciteti za uvoz deluju dovoljni, pri čemu se procenjuje da zimski kapaciteti za regasifikaciju iznose približno 1.600 TWh. Veću neizvesnost predstavlja dostupnost LNG tereta, budući da poremećaji u oblasti Ormuskog moreuza pojačavaju konkurenciju za globalne isporuke LNG-a.
U scenariju smanjene dostupnosti LNG-a, zalihe na kraju zime mogle bi da padnu znatno ispod 30%, naročito ukoliko hladno vreme ubrza potrošnju.
Evropa i dalje raspolaže infrastrukturom potrebnom za upravljanje zimskom potražnjom, ali niže početne zalihe čine kupce izloženijim troškovima obezbeđivanja narednih isporuka.
