Evropske cene prirodnog gasa nakratko su premašile 100 €/MWh, prvi put od 2022. godine. Obnovljene bojazni u vezi sa snabdevanjem energentima sa Bliskog istoka pojačale su pritisak na robnim tržištima. Evropski referentni gasni indeks potom se spustio ispod te granice.
Tokom trgovanja referentna cena porasla je oko 4,35%, pre nego što je počela da pada. Učesnici na tržištu sve više prate mogućnost poremećaja u isporukama LNG-a iz Persijskog zaliva, regiona koji obezbeđuje značajan deo svetske ponude LNG-a.
Evropa ulazi u ovaj period sa relativno malim zalihama gasa i velikim potrebama za njihovom dopunom. Zbog toga bi smanjena dostupnost LNG-a mogla da primora evropske kupce da se intenzivnije nadmeću za isporuke.
Uticaj na ostala energetska tržišta
Pritisak se proširio i na druga energetska tržišta. Fjučersi na sirovu naftu Brent porasli su 2,2%, na 116 dolara po barelu. Visoki troškovi gasa i dalje podržavaju veleprodajne cene električne energije u Evropi, naročito kada su gasne elektrane potrebne za pokrivanje vršne potražnje.
Ni dugoročniji izgledi nisu povoljni. Tržišna očekivanja ukazuju na to da bi cene gasa mogle da ostanu povišene i nakon neposrednog geopolitičkog poremećaja, dok evropski kupci obnavljaju zalihe i obezbeđuju isporuke za narednu zimu.
Dugotrajno visoke cene gasa povećale bi troškove domaćinstava i industrijskih potrošača. Dodatno bi podstakle inflatorne pritiske i oslabile konkurentnost evropskih industrija koje troše velike količine energije.
