Bosna i Hercegovina proizvela je u avgustu 1.090 GWh bruto električne energije, u odnosu na 1.122 GWh godinu ranije. Pad proizvodnje u termoelektranama nadmašio je rast hidroenergije i proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Termoelektrane su činile 62,1% bruto proizvodnje, hidroelektrane 27,9%, a vetroelektrane i solarne elektrane zajedno 10%.
Neto proizvodnja hidroelektrana povećana je 17,1% na 287 GWh, čime je delimično podržan bilans električne energije. Proizvodnja termoelektrana pala je 13,8% na 598 GWh, dok je proizvodnja vetroelektrana i solarnih elektrana porasla 6,9% na 109 GWh.
Uvoz struje porastao, proizvodnja uglja opala
Slabija proizvodnja termoelektrana povećala je oslanjanje BiH na prekogranično snabdevanje. Uvoz električne energije porastao je 20,8% na 436 GWh, u poređenju sa 361 GWh u avgustu 2025. godine, dok je izvoz porastao svega 0,7%, sa 591 GWh na 595 GWh.
Podaci o proizvodnji uglja ukazuju na pritisak sa kojim se suočavaju termoelektrane. Proizvodnja lignita smanjena je 3,9% na 498.000 tona, a proizvodnja mrkog uglja pala je 29,7% na 306.000 tona.
Manji uvoz prirodnog gasa
Uvoz prirodnog gasa takođe je znatno opao, za 45,7%, na 5,69 miliona kubnih metara, sa 10,48 miliona kubnih metara godinu ranije. Hidroenergija i novi obnovljivi izvori nadoknađuju deo pada proizvodnje iz uglja, ali ne u dovoljnoj meri da spreče rast potrebe za uvozom kada je raspoloživost termoelektrana slabija.
