BloombergNEF očekuje oko 93 GW dodatnih solarnih kapaciteta na šest tržišta centralne i jugoistočne Evrope između 2026. i 2036. godine. Ulaganja u obnovljive izvore u regionu zato se sve više procenjuju prema tome kada električna energija stiže na tržište i koliku cenu tada postiže, a ne samo prema očekivanoj proizvodnji. Ta promena ima značajne posledice za investitore, finansijere i nosioce projekata na tržištu ulaganja u obnovljive izvore.
Solarne elektrane i dalje su jedan od najbržih načina za povećanje proizvodnih kapaciteta u regionu. BloombergNEF, međutim, navodi da pad cena koje proizvođači iz obnovljivih izvora ostvaruju i ograničenja mreže povećavaju značaj skladištenja energije, prenosne mreže, PPA ugovora i drugih oblika fleksibilnosti. Razlika između prosečne tržišne cene električne energije i cene koju ostvaruje konkretna tehnologija postaje ključna za procenu projekta.
AleaSoft Energy Forecasting tu razliku ilustruje podacima iz Španije. Od januara do septembra 2026. prosečna veleprodajna cena porasla je na 74,10 €/MWh, sa 63,39 €/MWh godinu dana ranije. Istovremeno je prosečna cena između 10.00 i 18.00 časova, u periodu koji obuhvata veliki deo solarne proizvodnje, pala sa 30,92 €/MWh na 23,87 €/MWh. U prvih devet meseci 2026. zabeleženo je i 747 sati sa negativnim cenama, naspram 535 u istom periodu 2025.
Cena u satima proizvodnje i ograničenja mreže
To ne znači da će se uslovi na tržištu Španije preslikati na jugoistočnu Evropu. Primer pokazuje da godišnja prosečna cena električne energije može da prikrije ekonomiku pojedinačnih tehnologija: tržišna cena može ostati relativno visoka dok cena koju ostvaruju fotonaponske elektrane opada. Ta razlika je važna za region u kojem broj planiranih projekata iz obnovljivih izvora brzo raste, dok mreže nisu projektovane za veliku koncentraciju promenljive proizvodnje.
Buduća vrednost projekta zato može zavisiti od šest povezanih činilaca: satnog profila proizvodnje, cene ostvarene u tim satima, raspoloživosti mreže, ograničenja proizvodnje, izloženosti troškovima balansiranja i ugovornog načina prodaje električne energije. Ti činioci ne mogu se procenjivati odvojeno. Velika solarna proizvodnja može oboriti cene upravo u satima kada elektrana najviše proizvodi, dok zagušenje mreže može sprečiti isporuku celokupne raspoložive energije.
Greške u prognozi proizvodnje mogu stvoriti troškove balansiranja. PPA ugovor može ublažiti pojedine rizike, ali druge preneti nazad na proizvođača. Skladištenje energije može promeniti profil isporuke, uz dodatna kapitalna ulaganja i novu vrstu operativnog rizika.
Finansiranje projekata i vrednost fleksibilnosti
U sistemu u kojem postoji manjak električne energije, dodatna proizvodnja po pravilu ima znatnu vrednost. Kada se povremeno javlja višak energije iz obnovljivih izvora, sve veću vrednost dobija fleksibilnost — mogućnost da se isporuka pomeri, kontroliše, skladišti ili ugovori tako da električna energija stigne na tržište kada vredi više. Time se ne dovodi u pitanje dugoročna opravdanost obnovljive proizvodnje, ali se menja način finansiranja takvih projekata.
Prema oceni AleaSoft Energy Forecasting, vrednovanje fotonaponske elektrane sada zahteva analizu ostvarivih cena, satne proizvodnje, ograničenja proizvodnje i alternativnih tržišnih scenarija, umesto oslanjanja samo na prognozu prosečne veleprodajne cene. To je neposredno važno i za jugoistočnu Evropu. Projekti čije se finansiranje zaključi između 2026. i 2028. mogu ostati izloženi veleprodajnom tržištu i tokom četrdesetih godina ovog veka. Procena njihove sposobnosti da otplaćuju dug zato ne može počivati samo na današnjoj strukturi proizvodnje, već mora uzeti u obzir i elektroenergetski sistem u kojem će raditi tokom narednih decenija.
Sa rastom udela obnovljivih izvora, najvredniji projekti neće nužno biti oni sa najnižim iskazanim troškom proizvodnje. Položaj u mreži, profil proizvodnje, fleksibilnost, ugovorna struktura i sposobnost očuvanja vrednosti isporučene energije mogu sve više određivati koji će projekti ostvarivati pouzdane novčane tokove. Prvi ciklus ulaganja u obnovljive izvore u jugoistočnoj Evropi uglavnom je bio usmeren na obezbeđivanje zemljišta, dozvola, kapaciteta za priključenje i instalisanih megavata. U narednom će sve važnija biti konkurencija za megavat-sate koji mogu da se isporuče na tržište uz ekonomsku vrednost.
